Најамбициознији циљ закона је лет на Марс са људском посадом 2033. У нацрту буџета за ову годину, планирано је да се за НАСА издвоји 19,5 милијарди долара за овај свемирски пројекат.
Водећи истраживач Института за свемирска истраживања Руске академије наука Нејтан Ајсмонт навео је велика достигнућа САД у области истраживања свемира.
Међутим, по његовом мишљењу, европске земље и Русија не заостају много иза САД.
„Зато што не поредимо обим активности у овој области, већ резултате, и не може се рећи да је Русија изгубила своју водећу позицију. Наравно, обим активности у области истраживања свемира у Русији је значајно опао у последњих неколико година“, каже Ајсмонт.
„Али планови које је Русија усвојила такође су прилично амбициозни. Наравно, не може се рећи да Русија, баш као и Американци, шаље експедицију на Марс, али мислим да ће Американци неминовно узети у обзир њено учешће у оваквој експедицији“, истиче он.
Ајсмонт верује да НАСА и „Роскосмос“ нису конкуренти, већ организације које сарађују.
Овај експерт сматра да је пример за то чињеница да Руси за летове у дубоки свемир користе америчке ракете „Атлас 5“ са руским мотором за прву фазу.
„Постоји индиректно учешће Русије које се толико утврдило, да су прогнозе за прелазак Американаца на сопствене моторе или њихово одбијање да сарађују веома неуспешне“, наглашава Ајсмонт.
Он даље додаје да осим тога постоји план који подржавају и НАСА и „Роскосмос“ и то је лет на Венеру. „Тако амбициозан пројекат биће лакше да се спроведе заједнички“, закључује експерт.
Раније овог месеца, НАСА је донела две предложене мисије „Веритас“ и „Да Винчи“, које ће истраживати површину и атмосферу најближег Земљиног планетарног суседа Венере.
„Венера Д“ је предложена заједничка мисија „Роскосмоса“ и НАСА која би послала орбитер, који би анализирао Венерину атмосферу наредне три године, и модул за слетање који би издржао само неколико сати на ватреној површини планете.
