Кампања Луке Максимовића — Белог Прелетачевића је најиновативнија и најкреативнија и показује шта све може да се уради за 200-400 евра, објашњава у емисији „Спутњик интервју“ Исток Павловић, предавач на Факултету за медије и комуникације.
Рангирајући остале кандидате, он наводи да је на другом месту интернет кампања Александра Вучића, пре свега због неколико спотова који су се појавили прво на Јутјубу и о којима су сви причали.
На трећем месту је, по његовој оцени, интернет кампања Вука Јеремића, одрађена у „америчком стилу“. Проблем је, додаје Павловић, што је она била недовољно прецизно профилисана како би људи могли да схвате „шта стоји иза њега“.
Кад је реч о кампањи Саше Јанковића, Павловић каже да она „иде на поштење и има естетику из деведесетих, иде на оне емоције које су биле присутне до пада Милошевића“. „Али то је време прошло“, примећује Павловић. Додаје и да је од Војислава Шешеља очекивао интересантнију интернет кампању, но да је он „нешто спустио лопту“.
И стручњак за дигиталне медије Здравко Јанковић оцењује интернет кампању Белог Прелетачевића као најбољу, док кад је реч о Вучићевој кампањи каже да он јесте спотовима покренуо дискусију, али „то није направило отклон, никог новог није могло да придобије“. „Са тим спотовима он као да покушава да стабилизује своју групу, гађа оне од својих који се ломе да пређу на неку другу страну“, каже саговорник Спутњика.
По његовом мишљењу, Саша Јанковић је својом интернет кампањом такође успео да хомогенизује своју групу, а то су они на грађанском делу спектра „погубљени након пада 2012“. Проблем је, како додаје, што се та кампања не шири и што је херметична. Што се тиче интернет приступа у кампањи Вука Јеремића, Јанковић каже да она „иде по ободима и да Јеремић није много видљив, иако сви кажу да искаче из фрижидера.
Павловић и Јанковић истовремено истичу да кандидати нису довољно свесни снаге друштвених мрежа. Иако се слажу да њихов утицај неће бити пресудан за исход избора, напомињу да социјалне мреже могу бити значајне у одређеним циљним групацијама које ће мотивисати да изађу на изборе, што опет може да одлучи о томе хоће ли бити другог круга.
Као пример деловања на одређену циљну групу, Јанковић наводи управо Белог Прелетачевића који је, како каже, у последњих недељу дана триплирао број лајкова — са 40.000 на 120.000. Павловић, који је био предавач на факултету Луки Максимовићу, каже да је суштина Прелетачевићеве „приче“ у томе што је он из Младеновца, града који је као било која варошица у Србији где су фабрике пропале а млади упали у апатију јер немају где да раде. „Ти момци из Младеновца нису ни анти-Вучић, ни анти-било ко, они су антисистем. И у тој поруци многи су се препознали. Да је Лука из Београда, из круга двојке, не би успео то да уради“, наводи Павловић и додаје да се колективна емпатија људи према њему и према поруци да нам је доста тог матрикса у политици материјализовала кроз његов лик који сад добија реалне гласове.
На питање хоће ли лајкови Прелетачевића моћи да се материјализују у неком озбиљнијем изборном резултату, Здравко Јанковић каже да, ако се посматра кроз постојеће параметре, број шерова на друштвеним мрежама више одговара броју гласова, али да искуства из кампање Доналда Трампа говоре да и лајкови доносе пораст подршке у гласовима. Важан моменат је, према речима Јанковића, што је Прелетачевић успео да прикупи потписе и тиме показао да је победио политички систем и бирократију.
Павловић напомиње да поред младих, Прелетачевића подржава све више старијих људи, јер препознају његову „метафору буђења“, за разлику од других који имају „већ виђену причу“.
Према речима саговорника Спутњика, друштвене мреже дефинитивно утичу на формирање јавног мњења, али је све већи значај и тзв. биг дата (велики подаци). Како објашњава Јанковић, то је техника психометријског таргетирања врло конкретних људи који су пронађени према активности на друштвеним мрежама. „Имам информацију да се то ради у једном примитивнијем облику у једном од штабова код нас“, додаје Павловић, и описује како то функционише: „Узмемо за пример Русију. Ја преко Фејсбука могу путем неких параметара и кључних речи да пронађем све људе из Србије који воле Русију. Снимићу поруку од два-три минута, кратак клип како бих као председник обновио везе са Русијом и подигао све на виши ниво. Затим се узму кључне циљне групе и свакој од њих се пусти порука која њих погађа у срце. То овде може да уради свако са неким основним Фејсбук алатима“.
Павловић објашњава и да постоји разлика у пласирању предизборног материјала на Фејсбуку и на Твитеру, јер на Твитеру нема могућности да се тако лако праве спонзорисане објаве, док је на Фејсбуку и Јутјубу то изузетно лако. Ипак, иако је у том смислу Фејсбук у теорији ефикаснији за предизборну кампању, важно је и да она „не смара превише“, али и да порука коју шаље не буде опште место попут оног да „у држави ништа не ваља, ја ћу све да поправим“, јер то „на интернету не пролази“, додаје Павловић.
„Многи су снимали спотове за телевизију па онда то ставили и на интернет, али то није садржај за интернет. А Вучићеви спотови јесу зато што су провокативни, као и ово што Бели ради. Ако сте на интернету, не можете да идете са досадним спотовима где неко прича — морамо да вратимо достојанство народу. То је нешто с чим ће се свако сложити, али неће шеровати, коментарисати, правити мемове и пошалице на рачун тога“, наводи Павловић.
Према мишљењу Јанковића, код кандидата још не постоји свест колико су јаки ти медији.
„Разумели су за Твитер јер то преносе новине. А за Фејсбук мисле да је то нешто безвезе, а немају појма да ту причамо о три и по милиона профила у Србији, причамо о томе да људи долазе на Фејсбук између 30-40 пута дневно на свом мобилном телефону и да је Фејсбук за оне људе који га конзумирају кључни извор информација“, каже Јанковић. Како примећује, кандидати су више окренути ка телевизији кад је реч о гласовима пензионера. „А овде ћемо да се боримо за неке од гласова у млађим циљним групама. Јер и даље постоји та логика — интернет је за омладину, то ће мали текткин, а телевизија је озбиљна ствар. А ствари су се промениле“, закључује Јанковић.
