Да би се разумело зашто је Русија постала оваква каква је сада, потребно је вратити се на суштину проблема, схватити то и убудуће не понављати грешке из прошлости. „Гардијан“ наводи да Запад није само одбацио Русију у критичном тренутку већ ју је подстакао да отвори врата пред спољним експлоатационим капитализмом у време када Русија и друге совјетске републике нису имале ефикасна средства за контролу активности финансијских капиталиста, чији је једини циљ био максимални профит.
У раним данима стварања савремене Русије млада руска влада није имала довољно снаге да спречи своје искусне капиталисте да одузимају и експлоатишу природне ресурсе у земљи, а проблеми који постоје и данас су директна последица грешака Запада.
Аутор текста сматра да је Запад требало да подржи Михаила Горбачова 1989. године, укључујући и усвајањем неке врсте Маршаловог плана за помоћ руској економији и спречи крах рубље 1998. године. И да су Сједињене Америчке Државе и Европска унија предузеле одређене мере у периоду када је Горбачов тек почињао да прекраја Совјетски Савез, његов распад би се, можда, догодио мирније.
Али уместо тога, катастрофални пад економије поткопао је позицију Горбачова међу бирачким телом. И до председничких избора 1996. Горбачов је могао рачуна само на смешних 0,5 одсто гласова.
„Суочени са суровом стварношћу и непоштовањем које је Запад све више показивао према њима, Руси су, и то не би требало никога да изненађује, почели да траже јаког лидера. И пронашли су Владимира Путина. Посејали смо ветар, а сада жањемо олују“, закључује британски лист.
