Који су то проблеми који највише оптерећују стварност Уније данас? Да ли су мигранти или питање безбедности или нешто треће?
— Главни, принципијелни проблем је свакако питање даљих интеграција. Како ће се оне одвијати, убрзано или пак не тако брзо? Имам утисак да у оквирима уједињене Европе сада размишљају о убрзавању процеса интеграција. Требало би направити и разлику између ширења и интеграција. Поново говорим да је важан квалитет и дубина тих процеса интеграција и повезивања чланица ЕУ, јер на међународној сцени има много јаких играча и појединачно земље ЕУ не би успеле да се изборе са њима наравној нози. Па ипак, померање унапред је неизбежно и ту већ нема места разговорима да ли ће део држава ићи првом и другом, а део држава чланица трећом класом. Важно је на време ући у воз који напушта перон, а не размишљати да ли је боље сачекати следећи воз! Не схватам у потпуности политику садашње пољске владе, која у принципу хоће да подсети да ми стојимо на железничкој станици и чекамо. Да, можемо се тешити изговором да је боље икада него никада! Али, такав став, нажалост, не одговара баш садашњем тренутку.
Шеф Европске комисије Жан-Клод Јункер је изјавио да је уверен да упркос кризи и Брегзиту, ниједна друга држава неће напустити ЕУ. Јункер је додао у романтичном и оптимистичном духу, да ће се оне државе које буду остале у ЕУ поново „заљубити једне у друге и ојачати унију“. Како тумачите његове речи?
— Можда је имао у виду да је унија као брак са интересом, а ми сад имамо посла са другим налетом љубави? Што се тиче Брегзита, Британци су увек били прилично чудни чланови ЕУ и никада нису горели од жеље да остану унутар уније. Британци одувек себе доживљавају као сасвим засебно краљевство и они су навикли на изолационизам. Излаз Британије се може посматрати и као да је ЕУ пао велики терет са срца. Да, у Британији на пример живи много Пољака пред којима је сад питање: шта и куда даље? За њих је на пример Брегзит сад права ноћна мора. Лично мислим да је то било неизбежно.
Како гледате на узајамни однос ЕУ и Русије? Да ли ће и даље остати статус-кво у погледу санкција и ембарга?
— То је све најпре у вези са украјинским конфликтом који се и сам налази у некаквом статусу- кво и нејасно је како се извући из те, такве ситуације. Не мислим да је Крим украјинска територија, то је по мом мишљењу већ решена ствар. Али, остаје врло непријатна ситуација у Донбасу и Луганску, свима је због тога тешко- и ЕУ и Русији. Руска Федерација је важан играч на међународној арени. Требало би ићи напред, не би требало остављати РФ негде на маргинама, јер је то у крајњој линији немогуће! Требало би саставити делове у једну целину, али тако да они после склапања буду у радном погону.
За ЕУ је важан прагматизам, а западни лидери га имају више него пољски. Са друге стране, Пољаци су са Русима вековима већ у врло емотивним односима, а није тајна да су у оквиру једне породице свађе неизоставне и често врло напете. У породици словенских народа увек су се водиле дебате ко ће бити главни, ко ће руководити- западни или источни Словени? То је вечити проблем.
— Мислим да ће све бити у реду и да ће већ следеће године санкције бити укинуте. Али, овај проблем се сада некако нашао „ни тамо ни овамо“ и сви трпе због тога. Овај статус кво предуго траје, а прагматизам инспирише на сарадњу, а не на свађу. Видимо да се процеси промена одвијају јако брзо и не би требало трошити време на свађе.
