Председник Европске комисије упозорио је Трампову администрацију на негативне последице пружања подршке „брегзиту“ и даљем распаду Европске уније.
Прошле недеље, Јункер је за немачки лист „Билд ам зонтаг“ изјавио да је Трампова похвала „брегзита“ и подстицај другим земљама да следе тај пример „без преседана“ и знак „нечега попут отуђења“ између САД и ЕУ.
Јункер је поновио свој став за „Фајненшел тамјс“ у петак, додајући да би САД требало да буду посебно опрезне кад омаловажавају ЕУ због последица које би њен распад могао да има на Западни Балкан.
Јункер је изјавио да је потпредседнику САД Мајку Пенсу рекао да би подршка распаду ЕУ могла да доведе до сукоба у источној Европи. Он сматра да тежња за чланство ЕУ има позитиван утицај на Западни Балкан.
„Рекао сам му: ’Не позивајте друге да оду, јер ако се ЕУ распадне, имаћете још један рат на Западном Балкану‘. Једина могућност је да овај измучени део Европе има европску перспективу. Уколико их оставимо саме — Босна и Херцеговина, Република Српска, Македонија, Албанија, све ове земље ће поново ратовати“, истакао је Јункер.
Коментаришући изјаву, др Ендрју Блик, предавач политике и савремене историје на Краљевском колеџу у Лондону, изјавио је за Радио Спутњик да распад ЕУ вероватно не би одмах довео до рата у Европи.
Међутим, многе чланице ЕУ су биле у рату једне са другом у једном тренутку пре уласка у Унију. Са ове тачке гледишта, може се извући закључак да је европска интеграција спречила рат у Европи.
„Ако погледате период онога што данас називамо ЕУ, откад постоји процес европских интеграција, постојао је јединствени период када није долазило до ове врсте рата између држава-чланица, пре свега између Француске и Немачке“, рекао је Блик.
„Дакле, могло би се теоријски претпоставити да је интеграција, повезивање ових различитих земаља, била корисна за стабилност и мир у региону и да би, када би се то одузело, поново могла проузроковати нестабилност и допринети окружењу у којем је рат могућ.
„Свакако, Западни Балкан је област у којој постоји тенденција ка сукобу, он је био извор неких врло озбиљних сукоба, на крају, изазвао је Први светски рат и може се очекивати да би у будућности могле настати тензије“, сматра Блик.
Евроскептицизам Трампове администрације означава „прилично велики помак“ у односу на досадашњу политику ЕУ која је охрабривала интеграције у нади да ће се створити јачи европски савезник.
„Не знамо колико ће се реторика председника Трампа показати у стварности, а такође је тешко утврдити колико су добро промишљене његове идеје. Стога ћемо морати да сачекамо и видимо“, нагласио је Блик.
Јункерове најаве показују став Брисела да се блок суочава са разним претњама које подстичу шансе за распад. Ово укључује одлуку Велике Британије да напусти ЕУ, невиђени евроскептицизам Трампове администрације, као и потенцијални сукоб на Западном Балкану.
„Мислим да би он (Јункер) желео да покрене питање да су заправо овде улози прилично високи и, са тачке гледишта ЕУ, да је важно да се преосталих 27 (државе-чланице) колико год је могуће уједине и упркос различитим претњама“, рекао је Блик.
