Досада је (изгледа стварно) најгоре оружје за људски психу, тера човека да размишља о свему и свачему. Карл Билт, бивши шведски премијер и високи представник у БиХ, пак размишља само о две ствари — Русији и Балкану.
Русија је, као васпостављена суперсила, превелики залогај и за много виспреније геополитичке играче, а камоли за Билта који хоће, а (да простите) не може.
Балкан му је, с друге стране, изгледа баш прирастао за срце. Љубав је толико слепа да о историји овог подручја не зна ама баш ништа.
Оно мало што зна, криво тумачи, па тако сваки час помене Гаврила Принципа у негативном контексту.
Скоро га је упоредио са атентатором на убијеног руског амбасадора у Турској, а да није ни трепнуо. Колико јуче је у ауторском тексту — у коме иза сваког слова избија брига за државе на простору Западног Балкана, а између сваког реда вришти Билтово нуђење за неки нови ангажман — поново поменуо Гаврила Принципа гледе вруће ситуације у Македонији. Нажалост, то није најгоре што овај трудбеник написа.
Сила — пошто за дипломатију није вешт
Како би био решен „све опаснији ризик конфликта на Балкану“, Карл Билт предложи Европској унији да „демонстрира да поседује и вољу и методе тако што ће у регион послати своје борбене групе да изводе војне вежбе“! То би — труди се да размишља Билт — „послало моћну поруку да њене војне снаге нису тигар од папира, те да, осим речи, има још потенцијала које може да употреби“.
Ово су, што би рекао Петар Божовић у „Црном бомбардеру“, опасне фреквенције. Са још опаснијим последицама.
Земље Западног Балкана јесу опредељене за Европску унију, мада анкете јавног мњења последњих година говоре супротно од жеља лидера тих земаља, али једно је жеља за чланством у економско-политичкој породици, а сасвим друго анексија тих земаља. Кад војска неких држава уђе на подручје других држава без позива, то се зове анексија. Ма како то овај мировњак у покушају правдао.
Уосталом, нису народи на Балкану дивља племена — колико год то Билту или осталим билтовима са Запада одговарало и колико год се ти народи покаткад и сами тако понашали жестоко на то натерани — па да им се цивилизација насилно уводи.
Чак и да је тако, да балканске хорде неко мора силом држати мирне, зар та хипотетичка чињеница не говори највише о минулом раду Карла Билта и свих осталих западних чиновника на Балкану.
До кад ће лидери европских земаља сопствено нечињење или још чешће погрешно чињење представљати као грешке и пропусте других? За њих је Балкан перпетум мобиле, константно „траже решење“, константно „спречавају насиље и сукоба“ и константо 25-годишње примање плата ни за шта.
Само се на Балкану играч који не постиже поене, прави фаулове у нападу и лоше се поставља у одбрани не изводи из игре. Деценијама.
Најважније, откад то Европска унија има борбене трупе? Европска војска постоји само у причи и повременим најавама, док у реалности постоји војска НАТО-а. Дакле, предлаже ли то Карл Билт да НАТО опет „превентивно“ буде агресор?
Пошто у свом писанију Билт искористи и конструкцију да је „од пропасти Отоманског царства, Балкан извор нестабилности“, значи ли то да овај дипломата стварно мисли да је само поробљени Балкан миран Балкан?
Далеко им лепа кућа
Или хоће неку врсту харача? Искрено, ако већ нешто мора да се учини да се Калр Билт умири, онда да се сви порески обвезници из свих земаља Балкана порежу и дају неку цркавицу која би у укупном збиру била пристојна месечна апанажа за Билта и компанију. И нек им је далеко лепа кућа.
Да не буде све тако црно, поменимо да је Билт имао и тренутке луцидности, мада би се то пре могло подвести под прање биографије или можда чак и савести — ако мировне дипломате нису оперисане од ове етичке пошасти.
Наиме, Билт је констатовао пре неколико година да би рат у БиХ могао да буде избегнут да Американци нису извршили притисак на Алију Изетбеговића да повуче потпис са Кутиљеровог плана.
Хвалио је чак Србију за однос према избеглицама, али је и ту одокативно коментарисао озбиљне ствари, па му се десило да устврди како је у Србији 300.000 Сиријаца у тренутку кад их је било једва 700.
Међутим, није га то дуго држало, па је као најбоље решење за Донбас предложио модел планиран у Источној Славонији пре 20 година.
Пошто од тог плана није спроведено ништа, а примењено је етничко чишћење, показало се да Билт рециклира лоше старе идеје и не хаје и не каје се за последице.
Да не дуљимо више са њиме. Сва срећа па га нико неће узети за озбиљно. А он ће наставити да се понаша као прототип класичног твитераша. У све се меша. Још више се у све то разуме. За све то време му у радној књижици ништа не пише.
И, уместо закључка, некоме би, читајући Билта, можда могао да падне на памет и један народни израз — „тутумрачење“. У слободном преводу, та реч значи — радити нешто полујавно, ни сам не знати шта тачно радиш, гледати само и једино лични интерес, а све то представљати као јавно добро.
