„Прво, не верујем да је почео нови ’хладни рат‘. Немамо идеолошке разлике, придржавамо се супротних ставова. Да, постоје нијансе у систему управљања западних Земаља и Русије, као и њених суседа. Али у целини, свуда је темељ демократија, односно избори, а систем је организован тако да осигурава поштовање опозиције. Такође постоји и тржишна економија“, рекао је Лавров у интервјуу за часопис „Нешенел интерест“.
„Опет, у вези са међусобним уступцима, ви знате да је у неким земљама држава у много већој мери укључена у привреду него у другим. Што се тиче демократских принципа и тржишне економије, не постоје идеолошке разлике. Друго, данас су, за разлику од времена Хладног рата, пред нама много конкретније заједничке претње као што су тероризам, хаос на Блиском истоку и претња од ширења оружја за масовно уништење“, подсетио је руски министар.
Постоји могућност за наставак сарадње Русије и САД о Сирији
„Што се тиче питања да ли можемо да обновимо сарадњу: да, таква могућност постоји“, истакао је Лавров.
Он је додао да је „председник Доналд Трамп изјавио да је за њега борба против тероризма приоритет у спољној политици и то је, по мом мишљењу, сасвим логично. Сигуран сам да ћемо придржавати истог приступа“.
Руски министар спољних послова нагласио је да, говорећи о „мешању у послове других држава — опасност од тероризма постаје глобална, дакле, мешањем у послове друге државе у циљу борбе против тероризма, ви делујете у интересу своје земље“.
О састанку Путина и Трампа
Састанак председника Русије и САД Владимира Путина и Доналда Трампа одржаће се када то буде одговарало обема странама, изјавио је руски министар.
„Након што су одржани амерички избори, председник Русије Владимир Путин и новоизабрани председник САД Доналд Трамп разговарали су телефоном. Они су уопштено разговарали о кључним питањима у нашим односима и, наравно, о кључним међународним питањима. Они су се договорили да ће остати у контакту, а након што је председник Доналд Трамп ступио на дужност, поново су разговарали и потврдили да је неопходно тражити путеве за ефикасно решавање међународних проблема“, објаснио је Лавров.
„Они су се договорили и да треба амерички државни секретар Рекс Тилерсон и ја детаљније да размотримо питања на дневном реду, као и о припреми састанка председника који ће се одржати када то буде одговарало обема земљама и обама лидерима“, додао је Лавров.
Оптужбе САД о мешању у изборе апсолутно неосноване
Русија сматра да су оптужбе САД о мешању у председничке изборе апсолутно неосноване, изјавио је министар спољних послова Русије.
„Сматрам да су ове оптужбе апсолутно неосноване, барем мени није позната ниједна чињеница која би их потврдила“, рекао је Лавров.
Према Лавровљевим речима, „током предизборне кампање ове оптужбе су искоришћене као средство које је из неког разлога Демократска партија сматрала ефикасним за привлачења подршке америчког народа и покушала да игра на његова уверења да нико не сме да се меша у америчке послове“.
„То је русофобично средство“, рекао је шеф руске дипломатије.
„Што се тиче мешања у послове других земаља, не постоје докази да је Русија била на било који начин умешана у оно што се дешава у Сједињеним Америчким Државама, Немачкој, Француској или Великој Британији. Успут, прочитао сам јуче да се премијер Шведске брине због чињенице да земља тек треба да одржи изборе, а да Русија неће успети да се умеша у њих. Искрено речено, ово некако делује инфантилно. Треба ли представити чињенице или избегавати изјаве које своје ауторе доводе у незгодан положај, чак и ако они не верују у оно што говоре“, истакао је Лавров.
Порошенко жели да „закопа“ Минске споразуме
„Што се тиче Минских споразума, мислим да украјинска влада и председник Петро Порошенко лично желе да их сахране. Они желе да то ураде тако да одговорност буде на Русији и становницима источне Украјине“, рекао је Лавров.
Према његовим речима, то се догодило зато што се Порошенко суочио са „озбиљним отпором екстремиста, а екстремисти који сматрају владу слабом, заузели су позицију ишчекивања у нади да ће се одржати превремени избори или нови „Мајдан“.
Највећа Порошенкова „грешка“ је што се након што је потписао споразуме у фебруару 2015. у Минску и вратио кући са позитивним резултатима добијањем подршке Немачке, Француске, а потом и Савета безбедности у Њујорку, није искористио тренутак и убедио свој парламент и опозицију да је то користан споразум подржан од стране Европске уније, којој Кијев жели да приступи, навео је Лавров.
„Уместо тога, он је након повратка у Кијев почео да се извињава опозицији, говорећи да они то не треба да узимају сматрају озбиљним, да он није дао никакву обавезу која би била правно обавезујућа, да су они погрешно схватили и тако даље. Он је сам себе сатерао у ћошак, као потпуно неодговоран политичар који је нешто потписао, а недељу дана касније, по повратку кући рекао да он то није потписао. Опозиција је осетила да је то његова слабост“, истакао је Лавров.
