У интервјуу за портал „Јуропијан Вестерн Балканс“, Готемелерова истиче да НАТО верује у принцип да све државе и нације имају право да изаберу своје безбедносне оквире и сарадњу, тако да је, наводи, на српском народу и руководству да одлуче на који начин желе да граде своје односе.
Готемелерова наводи да је ИПАП, као оквир сарадње Србије са НАТО-ом, веома добар инструмент и да верује да ће се та сарадња додатно развијати.
„Али, поново наглашавам, то не онемогућава Србији да развија односе и са другим безбедносним партнерима“, истиче Готемелер.
Подсетивши да се увек говори о томе да постоји нека врста такмичења између НАТО-а и Русије у Србији, Готемелерова истиче да Северноатлантска алијанса то не види на тај начин.
„Из наше перспективе, важно је што је Србија пришла НАТО-у и упитала за сарадњу и помоћ у изградњи одређених институција у области одбране. Имамо веома добар план сарадње са Србијом, и ако они одлуче да сарађују и са Русијом — то је на њима“, подвукла је Готемелерова.
Она наводи и да није неопходно да се све земље Западног Балкана придруже НАТО-у како би напредовале, али да је веома важно да сви раде на изградњи институција и капацитета да се боре против унутрашњих изазова.
Управо унутрашње проблеме, корупцију и тешкоће у изградњи институција Готемелерова и види као највеће изазове са којима се регион суочава.
Говорећи о утицају Русије и руске меке моћи, не само на Западном Балкану већ и у Европи, те о стратегији НАТО-а да се таквој политици на неки начин супротстави, Готемелерова каже да се НАТО неће борити против пропаганде пропагандом, већ да ће износити информације и чињенице, како би грађани сами могли да пресуде.
Каже да је брине то што пропаганда понекад подиже тензије и ствара разлике и пукотине у друштву.
Коментаришући писмо влада Албаније и Хрватске генералном секретару НАТО у којем изражавају бојазан због ситуације на Косову, Готемелерова каже да је ситуација на Балкану трусна у овом моменту и да је зато важно да НАТО обрати пажњу на дешавања у региону и на том питању сарађује са ЕУ.
Она подсећа да су и Јенс Столтенберг и шефица европске дипломатије Федерика Могерини поручили да владе у региону поново морају да обрате пажњу на изборни процес и своје уставе.
„Ово је тежак тренутак“, подвукла је она и истакла да НАТО треба да буде присутан у региону и да настави своје мисије, не само на Косову.
Упитана да ли Турску види као партнера НАТО-а на Западном Балкану, упркос турбуленцијама у односима ЕУ и те земље, Готемелерова одговара да је Турска веома цењен партнер на којег се Алијанса може ослонити.
„Јасно је да Турска има своје унутрашње проблеме са којима мора да се избори, али кад је реч о НАТО-у, морам да нагласим да је Турска не само цењен већ и дугогодишњи савезник“, истиче Готемелерова.
Одговарајући на питање зашто је Црна Гора толико важна за НАТО, упркос томе што има малу армију од 2.000 војника, Готемелерова каже да су интеграције те земље пре свега важан знак и сигнал да је политика отворених врата НАТО-а „жива и здрава“.
Каже и да би пуноправно чланство Црне Горе у НАТО-у имало позитиван утицај на цео регион, мир и стабилност, те додаје да чланице Алијансе постају извозници сигурности, будући да су спремне да учествују и у суочавању са изазовима са којима се НАТО суочава.
Упитана колико је НАТО битан за стабилност на Западном Балкану, посебно у БиХ и на Косову, Готемелерова истиче пример Босне, где је, каже, рад НАТО-а на изградњи институција веома важан.
Преноси речи генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, који је недавно боравио у посети БиХ, о утицају НАТО на изградњу мултиетничких безбедносних снага у тој земљи.
„Пре 20 година постојале су три борбене снаге у том региону, које су се бориле једна против друге, а сада, уз помоћ напора НАТО-а, изградњи одбрамбених капацитета и институција у области одбране, постоји национална војска која је мултиетничка, а под утицајем владавине права“, истиче Готемелерова.
То наводи као добар пример онога што НАТО ради у региону, укључујући ту и Косово и косовске безбедносне службе.
Извор: Танјуг
