За Русију су најактуелнија питања — развој овог региона, експлоатација нафте и гаса, заштита животне средине, квалитет живота на арктичкој територији, развој транспорта, економије и технологија, као и питања безбедности у свим његовим сферама.
Руски председник Владимир Путин је навео да се вредност сировина на Арктику процењује на 30 хиљада милијарди долара.
Верује се да Арктик садржи и до једне четвртине укупних још неоткривених светских резерви нафте и гаса. Прошле године је на Арктику произведено 93 милиона тона нафте, што представља 17 одсто укупне производње нафте у Русији и око 500 милијарди кубних метара гаса. То је око 80 одсто укупног обима.
Путин је говорећи на Међународном арктичком форуму „Арктик — територија дијалога“, који се одржава у руском граду Архангелску, рекао да је пријатно изненађен темпом изградње фабрике течног природног гаса на Јамалу и да ће ако се тај темпо настави Русија постати највећи произвођач у свету течног природног гаса.
Он је такође затражио је од Министарства одбране Русије и ФСБ-а да заштите националне интересе Русије на Арктику, као и да обезбеде нормално функционисања Северног морског пута.
Руски председник је рекао и да је Москва спремна за заједнички развој Арктика са страним партнерима и подсетио је да је Русија већ ангажована у заједничким пројектима са страним компанијама, као што су пројекти „Јамал“, „Сахалин 1“ и „Сахалин 2“.
Путин је рекао и да програм развоја Арктика обухвата више од 150 пројеката, чије се инвестиције процењују на милијарде рубаља, а да се посебна пажња посвећује Северном морском путу.
„Постоји програм развоја Арктика који би требало да буде реализован до 2025. Програм укључује питања везана за очување еколошке безбедности региона, изградњу ледоломаца, који ће помоћи у развијању Северног морског пута, стварање неопходне инфраструктуре, производњу нафте и гаса, као и обнављање мреже хидрометеорлошких станица, које cу неопходне, између осталог, за повећање броја летова преко Арктика. За сада је најбитније да повећамо заступљеност Русије у међународним арктичким организацијама, пре свега у Арктичком савету и у сваком програму који реализује тај савет, јер иако Русији припада више од 40 посто површине Арктика, тренутно највећи утицај у овим организацијама имају пре свега наше стране колеге“, каже за Спутњик Аркадиј Тишков са Института географије Руске академије наука.
Арктичко богатство не привлачи само десетак земаља које имају излаз на мора арктичког рејона, него и друге. Путин сматра да Русија и САД имају велике перспективе за сарадњу у сфери угљоводоника у арктичкој регији, док Русија и Кина јачају своју сарадњу на Арктику, посебно у области транспорта и инфраструктуре.
„Сарадња са Кином и са другим земљама је неопходна, пре свега у научној сфери због великог броја климатских проблема, јер се узроци ових проблема налазе између осталог и на Арктику. Када је реч о геополитици и економији, од великог значаја је руско-кинеска сарадња у оквиру пројекта „Северни морски пут“.
И опет, не ради се само о Кини, јер рецимо Јужна Кореја такође активно гради бродове који се могу користити у арктичким условима. Мислим да би кинеске технологије биле корисне за Русију, када је реч о изградњи инфраструктуре, јер су на Арктику потребне не само поморске луке, већ и систем водних путева на рекама које се уливају у Северни ледени океан, као и мрежа железничких путева која би повезала приобалске области и Транссибирску железницу.
Све то би могло да буде предмет руско-кинеске сарадње на Арктику. Што се тиче сарадње око војне инфраструктуре, не верујем да је то могуће јер није у складу са принципима Арктичког савета“, каже Иван Фролов, директор руског Института за арктичка и антарктичка истраживања.
Једна од идеја је и да се покрене развој бизниса у арктичком региону. Држава обећава да ће пружити подршку развоју програма, као и да ће дати субвенције. Идеја је да се привредници уједине у кластере. Тренутно се прави програм за развој малог и средњег бизниса. То ће се радити по моделу Архангелске области, која већ има два кластера, за бродоградњу и прераду дрвета.
Руска Влада планира и да територију Арктика претвори у територију технолошких достигнућа. Све што се буде произвело за ове тешке климатске услове тестираће се у арктичкој зони и добиће своју потврду квалитета и етикету са натписом: „Тестирано на Арктику“.
Тренутно се на Арктику тестирају гусенична возила, намењена за међународно тржиште, а руски научници развијају и прву цивилну нуклеарну подморницу на свету, која ће бити коришћена за тражење минерала испод арктичког леда.
„Ако говоримо о подршци малог и средњег бизниса на Арктику, та варијанта је могућа, али би дефинитивно требало узети у обзир врло малу густину насељености тог региона, што отежава целу ову причу. Главни подстицај развоју тог комплексног региона треба да дâ држава, стварајући велика предузећа која ће да експлоатишу локална природна богатства, попут нориљског никла. Они могу да купују робу од локалних произвођача и да тако стимулишу раст малог и средњег бизниса, уместо да потребну робу довозе из централне Русије. Такође, један од пројеката који би могао да да подршку локалном бизнису, могао би да буде и бренд „Тестирано на Арктику“, о чему су већ говорили у руском Министарству индустрије и трговине“, рекао је за Спутњик Алексеј Зубец, проректор Универзитета за финансије при Влади РФ.
Осим тога, Русија планира и да се посвети развоју туризма у арктичкој зони. За овај део света се углавном везује експедициони туризам. Предвиђа се да би број туриста у националном парку „Руски Арктик“ могао да се повећа пет до седам пута, односно да га годишње посећује и по пет до седам хиљада људи.
Прошле године територију парка посетило је свега 954 туриста.
Ипак, главна тема арктичког форума у Архангелску је „Човек на Арктику“. Експерти сматрају да би људима који тамо живе требало створити боље и лакше услове за живот, а за то је потребна развијена инфраструктура (транспортна, медицинска, образовна итд).
Данас у арктичкој зони има 876 насељених места. Статистике показују да житељи арктичке и субарктичке зоне живе у просеку 6-7 година краће од становника других руских региона, а обољевају чешће. Просечан животни век траје 64 године.
Сада је један од циљева руске Владе да овај регион учине привлачнијим за живот.
Експерти наводе и да је територија Арктика „природна лабараторија“ за научна истраживања, али и полигон за војне вежбе.
Арктик, како кажу, није само територија дијалога, већ и територија конкуренције. То је геполитички и геостратешки важан регион. Данас се све гласније говори о милитаризацији те регије, а активности које су почеле водеће светске војне силе око Арктика, постављају пред Русију задатак да обезбеди своје интересе у том региону.
У оквиру арктичког форума било је покренуто и питање територијаних питања и „руских претензија на Арктику“. Путин је рекао да ће се Русија у том смислу придржавати међународног права и да неће наступати са позиције силе.
Иначе, 4. Међународни арктички форум „Арктик — територија дијалога“, који се одржава у руском граду Архангелску, окупио је више од 1.500 учесника, политичара, предузетника и научника, из 14 земаља света.
Форум је једна од кључних платформи за разматрање проблема и перспектива арктичког региона. Има за циљ да уједини напоре међународне заједнице за ефикасан развој Арктика и повећање квалитета живота становништва у том региону.
Први форум „Арктик — територија дијалога“ одржан је 2010. године и био је посвећен савременим проблемима региона. Други форум је одржан 2011. и бавио се питањима стварања арктичког транспортног система. Тема трећег форума била су питања еколошке безбедности.
