Доналд Трамп, председник Америке, тврди да Немачка НАТО-у дугује 374 милијарде долара, рачунајући и камате, почев од 2002. године. Немачка канцеларка Ангела Меркел упорно тврди да њена држава НАТО-у не дугује — ни пени. Ко је у праву, мање је битно, али чињеница је да ова организација, тешка око 2,8 милијарди долара, своје чланице фактички држи у „дужничком ропству“.
Како?
Обавезу од два одсто годишње, колико би требaло да одвајаjу све чланице за НАТО готово да нико не испуњава, јер просто не може толико да издвоји а да не повећа порезе у својој држави, што значи и да смањи или уназади животни стандард својих грађана.
Ту не рачунамо Америку која је и већински „власник“ НАТО-а. Чланство неке државе у НАТО-у плаћа се од пет до десет милиона долара, а да не помињемо и да све уговоре које државе-чланице имају са овом организацијом о ремонту и набавци оружја иду преко компанија које су америчке и које имају уговоре са НАТО-ом. A међу 15 највећих компанија у свету које производе војну технику, седам је из Америке.
То доводи до тога да све државе-чланице, које су додуше добровољно постале део ове војне алијансе, уласком у НАТО улазе у зачарани круг из кога тешко могу да изађу.
На то за Спутњик указује војни аналитичар Андреј Млакар, који на питање да ли је НАТО највећи „зеленаш“ на свету, одговара и да јесте и да није. НАТО је, подсећа он, савез уговорних страна које су се обавезале на колективну одбрану. Самим тим преузеле су и колективну обавезу.
„Међутим, чињеница је да се трошкови сваке године увећавају. То се пре свега односи на трошкове мировних операција које су се од 1995. године до сада увећале скоро за 60 до 70 одсто. Све нове чланице од 1997. до закључно 2008. године пре свега су морале да се обавежу да ће одређену суму новцу издвајати за НАТО, што је око два одсто националног бруто дохотка. У та два одсто улази следеће: плате за војнике, финансирање чланства, плате за бирократе, јер свака чланица има своје људе задужене у НАТО-у и те мисије не броје мање од 10 до 15 људи“, наводи Млакар.
Наш саговорник наводи да чланице НАТО-а морају да поштују све уговоре ове алијансе, па и те да оружје купују и ремонтују од америчких компанија. То, наводи он, додатно слаби армије самих држава јер су под сталним притиском да прате стандарде у осавремењивању.
„Словенија је, на пример, издвајала 1,5 одсто 2003. године за одбрану. Када је ушла у НАТО, смањивала је трошкове за одбрану, осим обавезе према НАТО-у. Паре се троше на мировне мисије у којима су учествовали, стандардизацију, ремонт опреме… Све се то фактички дупло плаћа. Као чланице НАТО-а морали су да имају и одговарајућу опрему, а у ствари се дешава следеће: купе опрему коју после одређеног времена морају да сервисирају. Али постоје одговарајући добављачи, и не може сама држава да изабере најбољу понуду, већ се бира опција која је у комбинацији са НАТО-ом. На пример: Ако купиш 30 ’хамера‘, постоји овлашћени сервисер тих возила — Американци. Дакле, не може неко други да обави ремонт тих возила. То важи и за било које војно наоружање, било да су хеликоптери или тенкови. Други проблем је, прича наш саговорник, што се из сопственог, а не буџета НАТО-а, плаћа тај ремонт, обука кадрова и одржавање опреме. Све је, дакле, везано уговорима, подизвођачима и стандардима. То је зачарани круг у коме се вртиш, јер нон-стоп нешто плаћаш“, објашњава Млакар.
Епилог свега је, додаје он, то да чланице у сопственој држави не одлучују у шта ће да улажу, који сектор војске ће да развијају, већ то одређује НАТО, да не би дошло до дуплирања снага.
„На крају, дође се у ситуацију да нема муниције, одређена опрема је стара, а све то опет мораш да платиш“, наглашава он.
Сједињене Америчке Државе плаћају најскупљу чланарину за НАТО, 502,3 милиона, док од свих 28 чланица најмање издваја Исланд, 975 хиљада, наводи се у истраживању које је објавио Центар за демократску транзицију (ЦДТ).
Чланарина се одређује на основу величине земље и БДП-а, а установљава се на основу посебне процедуре након позива за чланство, као и код других међународних организација.
Према ранијим проценама, чланарина Црне Горе би могла да износи од 450 хиљада евра, али то ће се прецизно знати када ова држава постане пуноправна чланица Алијансе.
Према истраживању ЦДТ-а, 28 чланица је, према подацима из 2014. године, укупно платило 2,27 милијарди евра НАТО-у. То подразумева војни буџет од 1,4 милијарде, цивилни буџет од 217 милиона и буџет за инфраструктуру од 650 милиона.
Немачка плаћа чланарину од 331,7 милиона, Француска 249 милиона, Велика Британија 238,6 милиона, Италија 197,8 милиона и Канада 138,1 милиона.
За њима су Шпанија са 118,4 милиона, Турска 93,6 милиона, Холандија 74,1 милиона, Пољска 59,7 милиона, Белгија 46,1 милиона, Норвешка 35,1 милиона и Данска 28,6 милиона. Међу чланицама које мање издвајају, сходно величини и БДП-у су Грчка са 25 милиона, Чешка 21,4 милиона, Румунија 23,9 милиона, Португалија 21,5 милиона, Мађарска 15,8 милиона, Словачка 10,3 милиона и Бугарска 7,4 милиона. Хрватска плаћа чланарину од седам милиона, Словенија пет милиона, Литванија 4,8 милиона, Луксембург 3,5 милиона, Летонија 3,1 милиона, Естонија 2,3 милиона и Албанија два милиона.
Млакар сматра да намет који је НАТО успоставио, а који је Трамп решен да наплати од држава-чланица, може да неке чланице попут Турске у неком тренутку натера и да иступе из чланства.
„Не би ме изненадило да Турска с обзиром на околности тако нешто уради“, каже он.
Турска је иначе до сада била један од најбољих платиша НАТО- а, а следе је Пољска, Естонија и Летонија. Све остале чланице укључујући и Немачку, нису НАТО-у платиле уговорених два одсто.
Њега не чуди ни што је Немачка, чија војска тренутно располаже са 177.077 војника, од којих око 5.000 ангажовано у НАТО мисијама, намерава да до 2020. у своју војску уложи 39,2 милиона евра како у модернизацију тако и у људство. Тренутно се 30.000 војника налази у процесу обуке, а око 9.000 војника се бави избегличком кризом. На располагању за војне мисије у иностранству Немачка увек има спремног 49.261 војника, пренео је „Велт“.