Нови челни човек „Агрокора“ је Антонио Алварез Трећи, потврдила је данас „Сбербанка“, највећи поверилац највећег, а посрнулог концерна на простору бивше Југославије, који ради у четири државе.
Алварез Трећи, који је ивршни директор консултантске куће „Алварез и Маршал“, биће на челу тима за реструктурирање, односно кључна особа за спровођење програма стабилизације „Агрокора“.
Разговори с потенцијалним кандидатима за новоустановљену функцију, предвиђену аранжманом стендстил који су са „Агрокором“ договорили повериоци, трајали су током целе прошле недеље. Њујоршкој агенцији „Блумберг“ данас је из врха „Сбербанке“ и званично потврђено да је изабран Антонио Алварез Трећи.
Његов отац Тони Алварез је заједно са Брајаном Маршалом 1983. године основао компанију, у којој је Алварез наследник задужен за реструктурирање у Европи.
Ту консултантску кућу, руска „Сбербанка“ као највећи кредитор „Агрокора“, недавно је ангажовала за осмишљавање излазне стратегије у посрнулој највећој приватној фирми у Хрватској, у власништву Ивице Тодорића.
„Алварез и Маршал“ се првенствено баве реструктурирањем посрнулих компанија, а репутацију су изградили радећи на некима од највећих стечајева у историји. Огроман новац су зарадили на стечају велике америчке банке „Лиман брадерс“, прве жртве светске финансијске кризе започете 2008. године.
Према подацима објављеним на сајту компаније, Алварез млађи већ 25 година ради у приватним и јавним компанијама широм Европе — од Велике Британије, преко Немачке, Француске, Италије, Шпаније, Холандије, Луксембурга, Швајцарске, Финске, Естоније и Румуније.
Рођен је на Филипинима 1966. и као четворогодишњак се са породицом преселио у САД, где је по стицању дипломе на Универзитету Нотр Дам, завршио и мастер у области бизниса и финансија на прстижном Корнел универзитету који сада похађа и његов син.
У слободно време Антонио Алварез Трећи се, уз то, бави и денс музиком. Пише је и сам изводи под уметничким именом А3. Кажу да је и ту успешан. На британским топ-листама, у врху је имао пет синглова.
Хрватски премијер Андреј Пленковић кратко је прокоментарисао потез „Сбербанке“.
„То је избор компаније и банака. Та је компанија добро позната у реструктурирању, за то имају велике референце, да није тако, бројне компаније не би тражиле њихове савете“, рекао је Пленковић.
А како ће изгледати када „Агрокор“ буде морао да игра по Алварезовој свирци, засад нема назнака. Коментари на друштвеним мрежама су, за разлику од Пленковићевог, знатно издашнији.
„Сада иде гашење свега што не доноси екстра профит. Још ниже плате него за време Тодорића. Конзум преузимају Аустријанци с ’Шпаром‘. Биће још мање хрватских производа у трговинама. Али главно ће бити масовна отпуштања“. Нових 25.000 прво на берзу рада, а након тога за Ирску и Немачку. И то не само у Агрокору него и у свим предузећима која су на овај или онај начин била повезана с Агрокором.
Пад БДП-а, један је од најсликовитијих коментара који одражава и суштину осталих црних прогноза по питању судбине фирме која запошљава 60.000 људи. Половину у Хрватској, остале у Словенији, Босни и Херцеговини и Србији.
Бавећи се питањем каква судбина очекује Ивицу Тодорића, а каква његов „Агрокор“, „Слободна Далмација“ наводи став неименованог саговорника са дугим стажом у финансијама, који сматра да „Агрокор“ неће пропасти, али да му Тодорић више неће бити власник.
„Две руске банке, ’Сбербанка‘ и ВТБ као највећи повериоци, не смеју допустити да ’Агрокор‘ пропадне, у супротном ће се оне наћи у приличним проблемима“, преноси лист.
Једна је солуција да они своја потраживања не морају нужно да претворе у власнички удео, али их онда могу продати некоме другоме.
Друга је солуција за њих да половину потраживања претворе у капитал, деонице, а другу би сервисирао „Агрокор“ враћајући је у будућности из свог пословања. Никоме, значи, ни банкама ни добављачима, не одговара стечај јер с њим сви губе. Зато су делимични отпис дугова, њихов репрограм на 10-15 година и утицај који ће имати на пословање најбоље решење за све повериоце, сматра стручњак.
Банкари, како наводи лист, баш не дају велике шансе владином закону „лекс Агрокор“ који Сабор ове недеље треба да усвоји.
„Искуство нас учи да свака присилна управа у нашим приликама значи распродају имовине, провизију. Свако може нешто што вреди 60 милиона или милијарди да прода за 10. На крају би опет држава била на губитку јер без ’Агрокора‘ нема више ни хрватске прехрамбене индустрије“, преноси „Слободна Далмација“ мишљење банкара.
