О овом проблему се више не ћути ни у Кијеву, па је на заседању Врховне раде о томе говорио и депутат Вадим Кривенко из „Блока Петра Порошенка“.
„Људи дају отказе и ни за кога није тајна где се селе најбољи стручњаци“, рекао је Кривенко, уз напомену да „земља-агресор“ (алудирајући на Русију) даје висококвалификованим стручњацима могућност да наставе да раде у тој индустрији.
„Јужмаш“ је био једна од највећих ракетно-космичких организација бившег Совјетског Савеза и годинама је био понос украјинске индустрије. Совјетски лидер Никита Хрушчов је говорио да та фабрика „прави ракете као кобасице“.
После распада СССР-а, на територији Украјине је остала трећина совјетске ракетно-космичке индустрије — око 40 научних лабораторија, конструкторских бироа, а такође и производна база која је била орјентисана на производњу борбене технике. Међутим, од почетка кризе у тој држави, „Јужмаш“ пролази кроз најтежа искушења.
Критична ситуација у украјинској ракетно-космичкој индустрији је почела после државног пуча 2014. године, а због свађе кијевских власти са Москвом „Јужмаш“ је почео да губи поруџбине.
Резултат такве политике украјинских власти је тај да је производња максимално опала, до те мере да 7.000 запослених ради само један дан у недељи и за то не прима плате.
Да би спасла компанију, Рада је прошлог месеца одобрила реструктурирање дуга „Јужмаша“, који износи 400 милиона гривни (око 13,8 милиона евра), а такође је отписала и „пенале“ у износу од 82 милиона гривни (око 2,8 милиона евра).
Главни дуг је настао због неплаћања потрошене електричне енергије, а држава сада пружа могућност отплате на 10 година, почев од 2020.
Међутим, украјински аналитичари оцењују да „Украјина пада све ниже“, а да се једна од најбољих совјетских фабрика више не може спасити. Са њима се слажу и руски стручњаци.
Док добро изрежирана криза у Украјини није узела маха, највећи партнер „Јужмаша“ била је Русија, која је редовно исплаћивала све што је наручила. Сада, када је са Русијом практично све прекинуто, том украјинском заводу су преко потребни велики пројекти са другим партнерима, али ни њих нема на видику.
Одговарајући на питање може ли ракетна индустрија Украјине да преживи без Русије, Ростислав Ишченко, председник руског Центра за системске анализе и прогнозе, реторички је упитао: „Зар је она жива?“.
„’Јужмаш‘ је фабрика која је производила ракете. Најбољи кадрови ’Јужмаша‘ су одлазили у Русију још пре 15 година, у време када је Украјина још са Русијом и САД учествовала у пројекту ’Морски старт‘. За тај пројекат је у ствари ’Јужмаш‘ испоручио своје последње ракете. И тада су њихови најбољи кадрови знали да од нових ракета нема ништа и зато су они и тада одлазили. А даље је све познато. Запитајте се — на каквим ракетама Француска или, рецимо, Кина лете у свемир? Одговор је јасан, сигурно не на украјинским. У Русију ’Јужмаш‘ такође одавно ништа не испоручује. Осим тога, сада чак и САД за летове у космос купују руске моторе. Да ’Јужмаш‘ нешто производи, Американци би то могли да купују од њих, а не да се на овај начин срамоте. Купили би од њих све ракете и летели би. ’Јужмаш‘ одавно не производи ни бојеве ракете… ’Јужмаш‘ више никоме није потребан. За Украјину он може да прави тигање, али то није ракетно-космичка индустрија. То јест, као предузеће он може теоретски да постоји као некаква мануфактура од стотинак људи, која производи тигање и кашике. Али, понављам, фабрика ’Јужмаш‘ и ракетно-космичка индустрија су две различите ствари“.
Аналитичари се слажу у оцени да је завод у Дњепропетровску један од симбола украјинске индустрије, а да његово функционисање практично говори о потенцијалима комплетне украјинске привреде, о њеним могућностима и њеном стању. „Јужмаш“ је показатељ државне економске политике и, по свему судећи, њене пропасти.
