Одлуку о ракетним ударима, који су зависно од типа „томахавка“ испаљених са разарача у Средоземном мору амерички буџет могли да коштају од 30 до 100 милиона долара, Трамп је донео кршећи међународно право, што је Русија оценила као акт агресије на суверену земљу, али и не питајући Конгрес.
Џен Псаки, бивша портпаролка Стејт департмента, верује да је недавни хемијски напад у сиријском Идлибу, за који Вашингтон тврди да су га извеле сиријске владине снаге, „Трампу отворио очи за шта је способан Башар ел Асад“. Псакијева каже да су амерички ракетни удари били демонстрација силе и војне моћи, али пита какав је Трампов даљи план и упозорава да је војна интервенција „клиски пут“. Трамп је, наводи она, деловао без правне основе, не координирајући акције са партнерима и савезницима, не саопштавајући ништа грађанима САД. Псакијева поставља питање и има ли амерички председник дипломатски план и став према контактима са Русијом, схвата ли каква ће бити реакција Русија и Ирана и да ли су напади део дугорочне војне операције, укључујући копнену.
На та питања засад нема одговора, ако се изузме полуреченица Ники Хејли, америчке амбасадорке при УН, која је у Савету безбедности натукнула да су Сједињене Државе спремне да „учине више“ након удара у Сирији који су били „одмерени акт“.
Јасно је, међутим, да је Трамп неочекиваном одлуком да „очита лекцију“ Асаду, упркос свим ризицима и минусима, уписао себи неколико плусева на салдо: помирење са естаблишментом, повећање рејтинга и бољу стартну позицију у даљем дијалогу са Русијом. Наиме, Трамп је за акцију „Томахавк“ успео да придобије подршку како својих републиканаца, тако и демократа. Индикативно је да је, буквално пар сати пре Трампове наредбе да се гађа Сирија, исту идеју изнела његова супарница поражена на изборима Хилари Клинтон, која је у свом првом интервјуу после новембарских избора рекла да САД треба да теже већој конфронтацији са Асадом.
„Заиста верујем да треба да избацимо из строја његове аеродроме и спречимо да их користи да би гађао невине људе и на њих бацао сарин“, рекла је Клинтонова.
А републикански сенатори Џон Мекејн и Линзи Грејем оценили су да је Трамп одлуком да изврши ударе заслужио подршку Американаца. Трампову акцију поздравио је лидер демократа у Сенату Чак Шумер, баш као и председник Представничког дома републиканац Пол Рајан. Тако су се у тежњи да ослабе Асадову власт и Трамп и естаблишмент обе партије нашли на истој страни, а амерички председник, који је својим контроверзним одлукама већ на почетку мандата поларизовао јавност, коначно је повукао потез који ће му макар донекле поправити рејтинг.
Истовремено, док критичари подсећају да је Трамп направио заокрет од 180 степени, јер је раније био против било какве интервенције на Блиском истоку, да је предузео акцију иако није постојала никаква безбедносна претња по САД, као и да то неће допринети борби против ДАЕШ-а, други истичу да ће одлуком да удари на Сирију амерички председник натерати Москву да га поново поштује.
Међутим, упркос салви осуда из Русије, и Москва има простора да из читаве ситуације извуче штошта добро за себе. У војном смислу добила је одрешене руке да системима ПВО покрије још ширу територију Сирије. Министарство одбране Русије одмах по операцији најавило је планове да оснажи и повећа ефикасност система ПВО у Сирији.
У односима са Трампом, а пред прву посету америчког државног секретара Рекса Тилерсона Москви (ако се ништа не промени, планирану за 11. и 12. април), више неће бити нереалних очекивања. Талас „трампизма“ међу руским политичарима дефинитивно ће нестати. После овога утихнуће чак и лидер ЛДПР Владимир Жириновски, који додуше није као лидер српских радикала Војислав Шешељ носио мајицу са ликом Трампа и пуштао гусларске дитирамбе новом станару Беле куће, али је уз шампањац прослављао његову победу на банкету који је организовао у Думи.
Реалније ће Русија сагледати и Турску и њеног председника Реџепа Тајипа Ердогана, који је поздравио амерички напад на Сирију. Руски експерти већ постављају питање да ли је то „нови нож у леђа“ Анкаре Москви, подсећајући да Турска одавно тврди да нема решења у Сирији без Асадовог одласка.
Трампов удар је, такође, био својеврсна посредна руска лекција Башару ел Асаду: подсетила га је колико зависи од Русије, али и упозорила да не сме превише да се „размаше“, јер, како ових дана рече председник Путин, руска подршка Асаду „није безусловна“.
Најзад, последњи, али не и мање важан плус за Русију је раст цена нафте, који би могао да подржи руску привреду у целини. После америчког војног удара по Сирији цена нафте на берзама је у једном тренутку у петак достигла 56 долара за барел, што је највише у последње две године.
