Напад америчких снага на сиријски аеродром у Шаирату на Западу наилази на несумњиву подршку. Многи аналитичари и медији поздрављају напад оцењујући га као снажну поруку, не само сиријском председнику Башару ел Асаду, већ и Русији и Кини, али и Ирану и Хезболаху. Наравно, напад хемијским оружјем на Кан Шејхун без размишљања се приписује снагама легитимних сиријских власти. Такође наводе да је напад изненађујући заокрет у досадашњој Трамповој и америчкој политици према Сирији.
Подршку за акцију Трамп није добио само од медија и аналитичара, већ и од представника савезничких влада. И док сиријске власти осуђују амерички напад, уз речи да је напад учинио САД партнером милитантних група као што је ДАЕШ, а Кремљ да је лансирање пројектила задало значајан ударац руско-америчким односима, дотле председник Европског савета Доналд Туск каже да „удари САД показују потребну одлучност против варварских хемијских напада“. Подршку нападима пружили су и лидери Велике Британије, Израела, Саудијске Арабије и Турске.
Међутим, аналитичари, иако поздрављају Трампову акцију, сада, пошто је Америка показала своју моћ свима и свакоме, траже „излазну стратегију“, односно да ратне игре престану и да се седне за преговарачки сто.
Професор елитног америчког Џорџтаун универзитета и стручњак за борбу против тероризма и безбедност Блиског истока Данијел Бајман каже да би, као некоме ко се од почетка сиријске кризе залагао за чвршћи став Америке према Башару ел Асаду, требало да буде драго што је Трампова администрација предузела акцију ракетирања циљева у Сирији.
Међутим, Трампова акција га, каже, чини нервозним.
„Удари ми више личе на мелем за нашу напаћену савест и на заузимање става, него на озбиљан корак ка промени наше политике набоље у Сирији“, пише он.
Удари представљају драматичан заокрет у политици администрације, јер, када је преузео дужност, изгледало је да Трамп жели да сарађује са Русијом против ДАЕШ-а и имплицитно прихвата да руски савезник Башар ел Асад треба да остане на власти. Пре само неколико дана, пише Бајман, изгледало је да државни секретар Рекс Тилерсон и амбасадорка у УН Ники Хејли сигнализирају да САД више нису посвећене уклањању Асада. Чинило се да амерички став гласи: мировни преговори, а не бомбе.
„Брине ме да акција против Асадовог режима није дипломатски координирана. Деламо у журби, не пазећи да наша употреба силе не служи нашој стратегији, него је одређује. Дакле, можемо се осећати добро што смо диктатору који је бруталан према свом народу узвратили ударац, али бомбардовање ће учинити мало да унапреди америчке циљеве у Сирији без драматичне и трајне промене“, закључује Бајман.
Специјалиста за америчку безбедносну политику Мајкл Оханлон оцењује амерички напад на сиријску ваздухопловну базу као „добродошао развој“.
„То шаље снажну поруку председнику Асаду да хемијско оружје неће бити толерисано и Русији да се САД не плаше да делују. Такође се сигнализира свету да је председник Трамп у стању да користи америчку војну силу наметљиво и одговорно“, пише Оханлон.
Међутим, наставља он, не постоји очигледан војни корак који би могао да прати акцију. Зато је, према Оханлоновом мишљењу, потребна стратегија за решавање сиријске квадратуре круга која гласи да Асад мора да иде са власти, али да ће највероватније остати. Такав парадокс, према Оханлоновом мишљењу, захтева креативно размишљање и компромис.
„Потребне су две промене у нашој стратегији. Прво, потребна нам је пријатељскија војна сила на терену како би били ослобођени градови под контролом ДАЕШ-а, али и да Асад осети потребу да преговара. Друго, у кратком року морамо да изнађемо начин да заштитимо сиријске суните и Курде у аутономним зонама којима ће они управљати, чак и ако Асад остане номинално на власти. Његово уклањање може ићи спорије и постепено све док се они чији су сународници и истоверци масакрирани не налазе под његовом влашћу“, пише Оханлон.
Трампова употреба крстарећих ракета оправдана је и корисна, али сада, мишљења је Оханлон, долази сложенији део посла.
„Трамп треба да развије ширу стратегију за Сирију према којој све групе треба да имају права и заштиту кроз неку врсту самоуправе у регионима у којима доминирају Курди и сунити. То би могло да успе“, закључује Оханлон.
Пензионисани генерал Џон Ален, бивши командант америчких снага у Авганистану и бивши специјални председнички изасланик у глобалној коалицији за борбу против ДАЕШ-а, каже да су амерички удари у Сирији важна порука и за кинеског председника Си Ђинпинга, који се налази у посети САД, као и за севернокорејског диктатора Ким Џонг Уна.
„Председник Трамп је раширио широку мрежу и било би у интересу других да размотре ове ударе у ширем контексту политике новог председника и његове администрације. Кажњавањем Асада, а самим тим и његових руских газда, он шаље јасан сигнал“, закључује овај генерал са четири звездице.
Нејтан Сакс из Центра за политику Блиског истока Брукингс института такође подвлачи да је ракетни удар на Сирију снажна порука и то добра у датим околностима.
„Удари у Сирији, изгледа, представљају дубоку и брзу промену у Трамповом приступу спољној политици. Колико ће трајати не знамо. Образложење које је за то дао представља мешавину одговорности да се заштите цивили и подржавања норми и уговора против употребе хемијског оружја, што је далеко од спољне политике ’Америка на првом месту‘“, каже Сакс.
То је такође далеко од почетног русоцентричног приступа Сирији, наставља он, и додаје да су сада САД активне на супротној страни у рату. За америчке партнере у региону, укључујући Израел и Саудијску Арабију, кључно је и то што су удари усмерени и против Ирана и Хезболаха.
„Амерички регионални партнери поздравиће ово, јер су осећали да је одлучност и спремност да се користи моћ нешто што је Обами недостајало“, објашњава Сакс.
И он се пита шта долази после удара. Трамп је, каже, позвао „све цивилизоване нације“ да се придруже Сједињеним Државама у заустављању крвопролића, као и свих врста и типова тероризма.
„То је, у најмању руку, тежак задатак. Исте дилеме око Блиског истока, које су мучиле претходне председнике, муче и Трампа. Хоће ли се сада зауставити, задовољан што је показао одлучност, али без постизања циљева, или ће Сједињене Државе склизнути у ситуацију на Блиском истоку, за шта сумњам да Трамп и америчка јавност имају апетит“, пита се Сајкс.
