О Џорџу Сорошу, милијардеру који „ведри и облачи“, смењује и поставља политичаре и владе, пре свега у малим државама — по наруџбини великих сила, прича се дуже од две деценије. Међутим, до сада човеку чије лично богатство у еврима тежи 23,7 милијарди и који „ногом“ отвара врата Беле куће нико није рекао — Стоп! Нико, до Виктора Орбана, мађарског премијера, који је јасно рекао да не дозвољава да Сорош утиче на политику ове земље. Орбан није овим само обелоданио да је Сорош „светски политичар из сенке“ већ је обелоданио и начин на који успева да се инфилтрира у ум неке нације.
Наиме, Орбаново „Стоп!“ Сорошу почело је тако што су Мађари усвајајући закон о високом образовању практично забранили рад Централноевропског универзитета (ЦЕУ) у Мађарској, чији је оснивач Џорџ Сорош. Ово је изазвало праву малу буну у Европском парламенту, чиме је Сорошева велика улога у политици, фактички, потврђена.
А ко боље зна Сорошев начин деловања од Орбана, који је и сам својевремено био Сорошев стипендиста!
Користећи Сорошеву тактику, Орбан је свој потез оправдао речима да је ЦЕУ „варао“ јер није имао кампус у држави порекла и издавао дипломе које су признавале и Мађарска и САД, те на тај начин имао предност у односу на локалне институције.
„Мађарска је суверена земља, подржава знање у свим случајевима али не толерише преваре. Ниједан милијардер није изнад закона, и зато овај универзитет мора да поштује закон“, рекао је Орбан.
У Сорошеву одбрану устао је амерички Стејт департмент, као и стотине академаца и универзитета који су подржали ЦЕУ, који је основан 1991. и тренутно га похађа 1.400 студената из 108 држава.
Подсећања ради, последњи који се супротставио Сорошу, али не овако јавно, био је бивши председник чешке владе Вацлав Клаус. Због тог сукоба Сорошев ЦЕУ је морао да затвори врата у Прагу, где је радио од 1991. до 1996, и пресели се у Будимпешту.
Међу Србима се незванично појавио први пут 1990. године, а званично 1997, када је био у посети тадашњем градоначелнику Београда Зорану Ђинђићу. Свеприсутан је у Македонији, Босни и Херцеговини, на Косову, а посебно у Албанији… Сорош у свом богатом арсеналу земаља којима је „помогао“ да промене владу има: Пољску, Украјину, Чешку… А преко својих фондација покушао је да „уђе“ у Русију и Кину, али то му није успело.
Сорош је један од највећих финансијера Фондације Клинтонових и човек који је свесрдно радио против Доналда Трампа.
Наоружан милијардама долара, са неколико невладиних организација и слободним приступом центрима за одлучивање у Вашингтону, веома му једноставно полази за руком да обара владе у свету, али и да им „покраде имовину“ ако више нису погодне за „бизнис“. А Сорош је пре свега бизнисмен. Његов успон почео је са падом Берлинског зида и колапсом комунизма у Источној Европи. Они који бележе његов „успон“ тврде да је „Сорош тада схватио да је дошао његов тренутак да делује и на политичком пољу“. Тада је са три милиона долара подржао „Пољски покрет Солидарност“, као и Вацлава Хавела у Чешкој и Андреја Сахарова у СССР-у.
У медијским архивама, година 1984. важи за годину када Сорош отвара први Институт за отворено друштво у Мађарској. Улаже милионе долара у „независне медије“ и опозиционе покрете у разним земљама Источне Европе, а спекулише се да је још пре бомбардовања Србије бацио око на рудник „Трепчу“, вредан неколико милијарди долара. Кроз своју Међународну кризну групу, Сорош је фактички диктирао независност Косова и „приватизацију“ српске имовине. У Сорошевој Међународној кризној групи налазе се, према медијским написима, Збигњев Бжежински, Весли Кларк, некадашњи врховни командант НАТО снага у Европи, као и Ричард Перл и Пол Волфовиц. У везу са Сорошем доводи се и Џејмс Бејкер, некадашњи амерички секретар за одбрану Френк Карлучи, бивши председник Америке Џорџ Буш, Међународни трибунал у Хагу, али и Фондација Хилари и Била Клинтона.
Сорош годишње потроши триста милиона долара за одржавање мреже својих организација, са око 1.000 запослених у 30 земаља света.
Према писању медија, Сорош је тренутно најактивнији у Македонији и Албанији, а у спрези са Клинтоновима наводно је ангажован на остварењу крајњег плана „природне Албаније“ — синоним за „Велику Албанију“. Да у свему има истине може се закључити на основу објаве Викиликса. Наиме, Викиликс је објавио да је Џорџ Сорош у мејлу који је упутио Хилари Клинтон 2011. године, док је била шеф дипломатије, дао детаљна упутства како да приступи тадашњим немирима у Албанији, истичући да је за то „потребна пажња највишег нивоа америчке владе“.
Мејл је датиран на 24. јануар 2011. године, а послат је са адресе Џорџа Сороша. Подсећања ради, у то време је албанска опозициона Социјалистичка партија одбила да призна резултате избора из 2009. године, према којима је тадашњи премијер Сали Бериша победио уз незнатну предност. Портал Раша тудеј пренео је тада да у тексту мејла Сорош, између осталог, даје прецизна упутства како треба решити кризу у Албанији.
„Сматрам да је неопходно хитно урадити две ствари: максимално ангажовати међународну заједницу како би премијер Бериша и лидер опозиције Еди Рама спречили даље демонстрације и ублажили јавну реторику; именовати високе европске званичнике као посреднике“, пише у мејлу упућеном тадашњој државној секретарки САД.
Сорош, поред тога, предлаже три кандидата за посредовање у решавању албанске кризе: Карла Билта, Мартија Ахтисарија и Мирослава Лајчака, уз објашњење да су сва тројица „снажно везани за Балкан“.
„САД и ЕУ морају да сарађују у потпуној хармонији по овом питању, али с обзиром на европске аспирације Албаније, ЕУ мора да има предност“, наводно је написао Сорош и понудио да његова фондација у Тирани „пажљиво прати ситуацију и може да обезбеди независну анализу кризе“.
Неколико дана након што је овај мејл стигао на адресу Хилари Клинтон, ЕУ је заиста послала једног од препоручених кандидата, Мирослава Лајчака, на састанак са албанским лидерима у Тирани како би покушао да посредује у окончању немира.
Сорош је везан и за економски колапс на Тајланду, за сукобе на Блиском истоку, мигрантску кризу, пореске проневере…
Својевремено је откривено да је зарадио више од 13 милијарди долара избегавањем плаћања пореза. Америчке власти су промениле законе и наредиле Сорошу да плати 6,7 милијарди долара заосталих пореза, али он је одговорио тако што је преселио сав тај новац у Ирску.
Због интересовања за овај регион, зову га „некрунисани краљ Источне Европе“. А колико је Сорош важан у европским токовима говори и изјава председник Европске комисије Жан Клода Јункера који је изјавио „да му се не свиђа правац којим иде Мађарска, где десничарски и популистички премијер Виктор Орбан желе да затворе либерални универзитет који је основао амерички финансијер Џорџ Сорош“.
