Тада је америчка војска извела снажан напад на сиријску ваздухопловну базу лансирањем 59 крстарећих ракета „томахавк“. Ракете су лансиране са два брода америчке морнарице који се налазе у Средоземном мору.
Према Трамповим речима, ови поступци били су одговор на употребу хемијског оружја сиријских снага председника Башара ел Асада у провинцији Идлиб.
Да ли је тамо заиста употребљено хемијско оружје, засад је немогуће рећи са сигурношћу. Само темељном и независном истрагом могу да се установе детаљи и пронађу они који су одговорни за смрт људи који су изложени отровним материјама. Није познато да ли ће истрага бити спроведена или не.
Зато је већ сад сасвим сигурно нешто друго: због ефектних (али не и нарочито ефикасних) акција САД, мировни процес у Сирији прекинут је на неодређено време. Штавише, будући да су у Сирији присутне руска војска и војна техника, укључујући и противавионске ракетне системе С-300 и С-400, последице америчког напада могле су заиста да буду фаталне. Случајно оштећење руског авиона током америчког напада, разарање једног или више „томахавка“ руским системима противваздушне одбране или случајна погибија руских војника — све је то могло да буде повод за прави велики рат између најјачих противника.
Колико су опасни најновији догађаји у Сирији није очигледно само војним стручњацима и политичарима. Дах предстојећег рата осетили су и они чија активност готово да нема везе са ратним вештинама.
„Берзански аналитичари имају добар показатељ који сигнализира да долази до раста геополитичких тензија у свету“, каже потпредседник компаније „Златни монетарни дом“ Алексеј Вјазовски. То је однос цена злата и сребра. У старом Риму, за једну јединицу злата давали су 12 јединица сребра, на почетку појаве САД однос је био фиксиран на нивоу 1:15, у 20. век смо ушли са коефицијентом 1:50“.
То значи да за једну унцу злата (31 г) може да се купи 50 унци сребра. То је просечна вредност која се нарушава током периода геополитичких потреса. Тако је на почетку Другог светског рата, када је Хитлер извршио инвазију на Пољску, однос злата и сребра достигао 1 према 98. У јануару 1991. године, по избијању првог Заливског рата, поново је дошао до 1 према 100, што је двоструко више него обично.
„И ево, лансирано је 59 ’томахавка‘ на сиријски аеродром Шаират у провинцији Хомс у западној Сирији. Саме америчке власти признају да су на том аеродрому могли да се налазе руски војници. Али, чак и да нису, такав напад у области где се налазе руски ракетни системи С-300 и С-400 је крајње опасна мера. Све то није могло да не утиче на индекс злата и сребра, који је скочио на однос 1:63. Курс злата пробио је годишњи максимум и достигао ниво од 1.264 долара по унци и отворио пут за достизање психолошки важног обележја од 1.300 долара по унци. Први Трампов рат (иако га у Белој кући називају једнократном акцијом) враћа интересовање глобалних инвеститора за тржиште племенитих метала“, истиче Вјазовски.
Савремена међународна тржишта, укључујући и тржиште племенитих метала, могу да се упореде са колективним умом, када је реакција на дешавања одраз мишљења и процена десетине хиљада финансијских аналитичара, трговаца и других берзанских радника.
Реакција тржишта племенитих метала на амерички напад у Сирији може да сведочи о појави највишег нивоа опасности који прети не само тренутном нивоу цена и курса већ и животима милиона људи.
