Ни то што су главни актери Специјалног државног тужиоца Црне Горе Мирко Велимировић и Александар Синђелић доказано компромитовани, ни то што се испоставило да никаквог оружја за припрему државног удара није било, није понукало црногорски државни врх да се тим поводом још огласи.
Једино је министар одбране Црне Горе Предраг Бошковић подизање оптужница за покушај наводног државног удара најавио за 15. април.
Подсетимо, афера „Државни удар“ у Црној Гори траје од 16. октобра прошле године. За покушај наводног државног удара, који је, према речима црногорског специјалног тужиоца Миливоја Катнића, требало да дестабилизује Црну Гору на дан одржавања парламентарних избора, оптужени су држављани Србије, Црне Горе и руске обавештајне структуре.
„Демократски фронт“ је 6. априла на ванредној прес-конференцији у Подгорици обелоданио изјаву Мирка Велимировића у којој он наводи да је злоупотребљен од специјалног државног тужиоца Миливоја Катнића.
Такође, пре неколико дана испоставило се да је сведок-сарадник Саша Синђелић, на чијем исказу специјални државни тужилац Миливоје Катнић гради комплетну причу о „државном удару“, осуђен у Хрватској 2012. године на 21 годину робије.
Један од лидера опозиционе црногорске коалиције „Демократски фронт“, Андрија Мандић, када говори о ономе што је остало од афере „Државни удар“ цитира реченицу из култног филма „Маратонци трче почасни круг“ — остали су само дугмићи.
„Када се посложи оно што се дешавало у неколико претходних дана, веома се једноставно изводи закључак да је све то од самог почетка била једна обмана и једна намештаљка црногорског режима и да су ликови на које се ослонио специјални државни тужилац Миливоје Катнић у суштини били у функцији црногорског режима и њега лично“, објашњава Мандић.
Афера „Државни удар“ нешто је што је пратило сва политичка дешавања у Црној Гори од избора прошле године до данас, каже подгорички новинар Матија Николић, а за та дешавања се везује и најважнија политичка прича у Црној Гори — улазак Црне Горе у НАТО-у.
Када је Велимировић изјавом овереном у суду оповргао све што је рекао црногорском тужиоцу, било је очекивано да ће Катнић или морати да оповргне Велимировићеву изјаву, или да поднесе оставку или, како објашњава Николић, да учини нешто што би морало да укаже у ком ће правцу ићи процес, бар када се говори о правним реперкусијама.
Катнић то није учинио, а није учинио ни онда када је обелодањено да је сведок-сарадник Саша Синђелић у Хрватској правоснажно осуђен на 21 годину затвора због убиства. Међутим, након свега тога, према Николићевим речима, стиже политичка порука црногорског министра одбране Предрага Бошковића да ће оптужнице ипак бити подигнуте 15. априла. Бошковић овакву одлуку објашњава тиме што је, наводно, непобитно доказано да су у организацији државног удара у Црној Гори учествовали и припадници руске војне обавештајне службе.
„Јасно је да се у овом случају, са правног терена, читава ствар премешта на политички терен и наставља се и даље експлоатација ове афере у смислу притиска на све оне који би водили анти-НАТО пропаганду, анти-НАТО причу у Црној Гори, који би се, могуће, залагали и за референдум на коме би грађани требало да се изјасне да ли би требало да уђу у НАТО или не“, каже Николић.
Прва особа која би поводом афере „Државни удар“ требало да буде процесуирана јесте специјални државни тужилац Миливоје Катнић, каже Мандић, који додаје да ће политичких последица, када оптужница пропадне, сигурно бити.
„После овога ништа није исто. До сада је донекле постојала нека представа да ту има нешто, па ето, неки људи су говорили о страшним стварима. Али када се све чињенице посложе, посебно када се види ко су та двојица људи на којима почива читав случај (Велимировић и Синђелић), шта су они радили; када се узме у обзир да за превратничку и терористичку акцију државног удара у Црној Гори не да није било оружја, него нису биле ни оне фамозне праћке, да ништа није постојало што би указивало на било какву врсту насиља, читава ствар постаје комична, а они који су се залетели да са таквим ликовима и са таквим доказима нанесу моралну, политичку и сваку другу штету опозицији и ’Демократском фронту‘, грдно су се преварили“, закључује Мандић.
У неким другим државама и неким другим случајевима, било би логично да афера „Државни удар“ буде велики удар на само правосуђе, где би носиоци највиших правосудних инстанци морали да одговарају или да барем објасне јавности шта се десило, каже Николић.
„Међутим, у Црној Гори ипак не верујем да може бити тако. Нити је овде на тај начин заживела демократија. Овде за власт постоји само један једини циљ, а то је да што пре, пошто-пото, Црна Гора уђе у НАТО и чини се да ће се за тај циљ користити сва средства, па очигледно и сада већ ово што је свима видљиво, а то је да је афера ’Државни удар’ исконструисана. Ко је то чинио и како, вероватно ће се врло брзо и видети“, каже Николић.
