Москва је за Тилерсона спремила бројна питања, а већ је унапред било познато да ће главна тема разговора бити ситуација у Сирији.
Аналитичари сматрају да руско руководство посебно занима какве кораке намерава да предузме Америка после напада крстарећим ракетама на сиријску ваздушну базу у Хомсу.
Руска страна такође очекује да чује и какви су планови Вашингтона за Либију и Ирак и каква је будућност стратегије за Јемен, у којем се америчко оружје користи за масовно бомбардовање градова, што доводи до погибије цивила и погоршава хуманитарну катастрофу.
Како се очекује, биће покренуто и питање Северне Кореје, борбе против међународног тероризма, регулисања ситуације у Украјини.
Једно од кључних питања је и питање руско-америчких односа, који, према оцени Москве, преживљавају најтежи период од краја Хладног рата.
Аналитичари такође очекују да ће се током прве посете америчког државног секретара Москви решити и судбина првог сусрета Владимира Путина и Доналда Трампа.
Руски медији наводе да би тема разговора могла да буде и ситуација на Балкану, пре свега улазак Црне Горе у НАТО.
Тилерсон је уочи пута у Русију изнео ултиматум Кремљу, захтевајући од Москве да престане да подржава сиријског лидера Башара ел Асада. Политиколози су, међутим, саветовали Тилерсону да промени тон како би разговори били продуктивни.
„Питање руске стране би могло да буде — ако ви свргнете режиме у Сирији, Северној Кореји и Ирану, шта ћете да радите даље? Између осталог, не постоји ниједан пример успешне трансформације неке земље након што су САД извршиле инвазију на њу. То се тиче и Авганистана, где су САД деловале уз подршку УН, а то се односи и на Украјину, коју упркос неким другачијим прогнозама, импулсивна америчка администрација неће оставити на миру. А јачање активности САД у Украјини би могло да доведе до директног сукоба Москве и Вашингтона“, каже за Спутњик Алексеј Пиљко, стручњак за САД и директор Евроазијског комуникационог центра.
Аналитичар такође сматра да је веома важно покренути питање одговорности САД за кораке које предузима према одређеним земљама.
„Могло би се поставити питање одговорности САД, како прошле тако и будуће. Требало би питати да ли су можда постојали други начини решавања проблема у земљама у чије су се унутрашње послове умешале САД и да ли су САД свесне да се на тај начин подрива међународна стабилност. Када је реч о недавним дешавањима у Сирији, требало би питати зашто још није подигнута оптужница против оних који су одговорни за фалсификацију података о томе да Ирак наводно поседује хемијско оружје. Сада Американци поново делују по истом принципу, називајући провокацију у Идлибу Асадовим злочином. Требало би подсетити на ирачко искуство и ставити до знања да политичари треба да сносе одговорност ако неосновано оптуже земљу да поседује забрањено оружје“.
Пиљко сматра и да би Лавров на састанку са Тилерсоном требало да покрене и питање размештања НАТО војске у балтичким земљама.
„Сматрам да је неопходно покренути то питање. То је црвена линија за Русију, која се не меша у ситуацију само зато што не жели да подрива међународну стабилност. Руско-естонска граница је удаљена само неколико десетина километара од другог по величини руског града — Санкт Петербурга, и зато би развијање војне инфраструктуре у тој балтичкој земљи било директна претња за Русију. Због тога је неопходно покренути питање о поштовању принципа Оснивачког акта Русија—НАТО из 1997. године и одустати од размештања додатног наоружања на територији земаља које су недавно постале чланице НАТО-а“.
Састанак руског министра спољних послова Сергеја Лаврова и америчког државног секретара Рекса Тилерсона води се иза затворених врата, а резултати ће бити саопштени на конференцији за новинаре. Трајање састанка није стриктно одређено, али разговори шефова дипломатије Русије и САД умеју да трају и по неколико сати, а често се завршавају и касно ноћу.
Преговори се воде у историјској вили Зинаиде Морозове у Москви, која припада руском Министарству спољних послова, и која је у својој историји више пута била место историјских састанака између руских и америчких дипломата.