Афрички мигранти препуштени на милост и немилост кријумчарима људи и раније су хуманитарним организацијама пријављивали изнуду, присилни рад и насиље које се над њима врши. Међутим, нова сведочанства указују на драматично погоршање ситуације: трговина људима постала је уобичајена и спроводи се јавно, пише „Индекс“.
Пијаце робља и приватни затвори
„Последњи извештаји о ’пијацама робова‘ у Либији могу се додати на дуги попис срамота у тој земљи. Ситуација је грозна. Што је ИОМ више ангажован у Либији, све више сазнајемо о долини суза за превише миграната‘, изјавио је Мохамед Абдикер, начелник операција и ванредних ситуација ИОМ-а за „Гардиjан“.
Та северноафричка и медитеранска земља, у којој ратни сукоби са прекидима трају од 2011. године и рушења режима Муамера ел Гадафија, постала је главна транзитна зона за мигранте из Африке. Но управо су они, често без новца и личних докумената, међу главним жртвама хаоса и насиља.
Један 34-годишњи мигрант из Сенегала посведочио је како је допутовао аутобусом преко сахарске пустиње у организацији кријумчара људи и дошао у град Сабу на југу Либије. Према плану, он и други мигранти је требало да буду превезени на обалу, одакле су намеравали да се запуте бродом према Европи. Али возач им је изненада рекао да посредник није платио накнаду за њихов превоз и да је дао да их продају на пијаци робља.
„Људи из аутобуса су довезени на трг, где се одвијала својеврсна трговина робљем. Локални Арапи куповали су субсахарске мигранте“, потврдила је службеница подружнице ИОМ-а у Нигерији Силвија Мананте.
Кријумчари траже откупнине, оне који не плате убију
Сведочанство преживелог Сенегалца потврђено је исказима других миграната у Нигерији и у самој Европи. Они су описали пијаце робљем и приватне затворе широм Либије у којима су били заточени.
„ИОМ Италија је потврдио да је ова прича слична причама многих миграната од којих су узимани искази на долазним тачкама у јужној Италији“, наводи Мананте.
Сенегалац је и сам одведен у импровизовани затвор у којем су мигранти присиљени на рад без плате и за оскудне оброке, док чувари често зову њихове породице и траже откупнину. За њега су тражили 450 евра, односно 300.000 западноафричких франака. Кад је премештен у други затвор, откупнина му је без објашњења удвостручена.
Људи којима нико није могао да платити откупнину одведени су и убијени, тврди сведок. Други су умирали од изгладнелости и болести, али нови заточеници стално су долазили.
„Тамничари би само купили нове на пијаци“, каже.
Пошто течно говори енглески, француски и неке локалне језике, Сенегалац је преводио за своје тамничаре и тако себи купио време док је његова породица очајнички скупљала новац за откупнину.
Стање све горе, миграната све више
Шеф мисије ИОМ-а у Нигерији Ђузепе Лопрете наводи како су организовали повратак у домовину за 1.500 афричких миграната у прва три месеца 2017, што је готово једнако као и у истом раздобљу 2015. године, када је мигрантска криза била на врхунцу.
„Стање у Либији се погоршава, тако да мислим да можемо да очекујемо више (миграната који завршавају као робови) током следећих месеци“, упозорава Лопрете.
ИОМ ради на ширењу свести широм Африке о опасностима илегалне миграције. Иако многи знају колико је путовање преко Средоземног мора ризично, мало ко схвата да их још већа опасност чека пре него што се уопште укрцају у чамце.
