Ово питање је поново покренуто у Русији након што је Казахстан предузео такве мере и решио да лиши држављанства оне своје грађане који ступају у терористичке редове или шурују са терористима.
Иако су многи поздравили ту идеју, руски председник Владимир Путин је објаснио да по руском уставу није могуће никоме одузети држављанство, али да је могуће поништити одређене одлуке које служе као основа за добијање руског држављанства.
Путин је додао да ће о том питању бити консултовани адвокати и да мисли да ће таква одлука бити донета у блиској будућности.
Аналитичари сматрају да је ова одлука руског председника заправо последица последњег терористичког напада, који се догодио у петербуршком метроу.
„Наш председник је све веома јасно рекао и објаснио. Нажалост, ми по Уставу не можемо да одузмемо држављанство, али можемо да изменимо правне акте на основу којих је донета одлука о додељивању држављанства. Важно је рећи и да се та пракса неће примењивати само на чланове Исламске државе већ на припаднике свих терористичких група које се налазе у списку Федералне службе безбедности. У сваком случају, у скорије време ће све бити разрађено и спроведено у дело. Иначе, мислим да су ове измене последица петербуршког терористичког напада. Бомбаш-самоубица, пореклом Киргиз, био је грађанин Русије од 2011. године. Он је руски пасош добио по поједностављеној процедури, на основу оца, који је такође нешто раније добио руско држављанство. Очигледно је да је овај случај подстакао не само казахстанског председника Нурсултана Назарбајева, већ и нашег“, каже за Спутњик Дмитриј Јефимов, члан експертског савета комитета московске Државне думе за безбедност.
Колико је миграната-екстремиста у последњих неколико година добило руски пасош власти не откривају, али је Путин оценио да се тренутно у Сирији бори око 4.500 руских грађана.
„Према различитим проценама, тренутно се око 20.000 милитаната из иностранства бори у Сирији. Од њих је скоро 10.000 из земаља ЗНД, а нешто мање од половине из Русије“, рекао је Путин.
Закони, који омогућавају одузимање држављанства терористима већ су на снази у Узбекистану и Таџикистану, а нацрт закона спрема се и у Казахстану.
Председник те земље Нурсултан Назарбајев је одузимање држављанства терористима назвао „неопходном мером“.
„По казахстанском законодавству, ако је грађанин те државе отишао и учествовао у таквим терористичким организацијама, он не може да се врати назад у своју земљу, њему се одузима држављанство. И то је мера која је неопходна“, рекао је Назарбајев.
Према његовим речима, у редовима ДАЕШ-а бори се око 500-600 Казахстанаца. Назарбајев је рекао да превентивне мере нису дале резултата, па је због тога држава решила да за терористе затвори границе и одузме им пасоше.
„И они треба да знају пре него што тамо оду да се у Казахстан не могу вратити и да ће бити лишени држављанства“, додао је он.
Назарбајев је 10. априла потписао закон о изменама и допунама Устава Казахстана, који омогућава одузимање држављанства по одлуци суда за тероризам, а такође и за причињавање тешке штете виталним интересима Казахстана.
Одузимање држављанства у случају тероризма могуће је и у Француској, Великој Британији, САД, Грчкој, Аустрији, Бахреину, Кувајту, Израелу и низу других земаља.
Аналитичари сматрају да је сагледавање туђег искуства драгоцено, али да би Русија требало да има индивидуални приступ овом проблему.
„Мислим да би требало узети у обзир европско искуство, а пре свега америчко, јер они доста добро контролишу, тачније ограничавају прилив имиграната оријентисаних на радикални исламизам, иако се пропусти такође дешавају. На пример, постоје веома оштри закони према терористима и у Јужној Кореји. Ипак мислим да би Русија требало да има индивидуални приступ“, закључио је Јефимов.
