„Различити сценарији и ванредне ситуације о којима смо слушали у Шведској, Естонији, Летонији и Пољској због дејстава Русије и потенцијалних одговарајућих реакција НАТО-а треба да процени америчко Министарство одбране… То се односи на јасно схватање улоге коју Калињинград треба да игра са својим јаким ПВО системом. Како ће НАТО то неутралисати? Читава тема неутрализације Калињинграда поставља питање ескалације и потенцијалног руског одговора на оно што Русија процени као напад на отаџбину“, наводи се у документу.
Осим тога, стручњаци су позвали Пентагон да процени могућност Русије да политички дестабилизује балтичке земље „укључујући и заузимање пограничне енклаве и потпиривање унутрашњих сукоба“ и да се супротстави њиховом јачању.
Руска страна је више пута негирала приче о војној претњи коју Моксва наводно представља по независност балтичких земаља. Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров назвао је такве изјаве апсурдним и неоснованим. Истовремено су у балтичким земљама распоређени батаљони НАТО-а у близини руске границе, а Алијанса редовно спроводи војне вежбе у региону. Према речима министра одбране Сергеја Шојгуа, НАТО снаге у близини западних граница Русије за десет година повећане су осам пута.
„Америчко Министарство одбране може да искористи политичке и војне игре како би схватило могуће тешкоће Алијансе у постизању консензуса, могућности отворене за НАТО и потребно време. Такође ће бити од користи детаљнија анализа снага унутрашње безбедности балтичких земаља“, пише у извештају.
Амерички стручњаци саветовали су Пентагон да „искористи неке ’необичне‘ сценарије, као што је заузимање Готланда (острво у Балтичком мору које припада Шведској), до симулације (ситуација)“. Аналитичари су такође позвали „да се побољша размена обавештајних података унутар НАТО-а“, наводи се у извештају.
Према мишљењу стручњака, напетост у односима са Русијом даје земљама НАТО-а могућност да одрже ниво интеракције међу партнерима након изласка из Авганистана. Они су такође истакли да подршка у корист чланства у Алијанси расте у Шведској и Финској.
Стручњаци су такође обратили пажњу и на тему антируских санкција, напоменувши да се „лопта налази на страни Москве“. „Уколико Москва ослаби тензију поводом кризе у Украјини, или не буде јачања борби, већина европских влада са одобравањем ће гледати на ублажавање санкција. Али уколико Русија појача своје учешће у ситуацији у Украјини или негде другде буде угрожавала безбедност агресивним дејствима, биће настављена расправа о даљим одговарајућим акцијама у Европи“, истиче се у извештају.
Москва је у више наврата изјављивала да није страна у унутрашњем украјинском сукобу у Донбасу, нити субјекат Минског споразума о решењу кризе, а да је разговор на језику санкција са Русијом контрапродуктиван.
Корпорација РАНД је непрофитна невладина организација која добија средства од америчке владе и приватних спонзора. Корпорација се, са годишњим буџетом од око 250 милиона долара, бави истраживањем и консалтингом о питањима политике, безбедности, образовања, енергетике, науке и доброчинства, наводећи да је њен циљ „благостање и безбедност САД“.
