Како се неки избори у државама насталим из бивше Југославије ближе, тако се покреће питање ажурности бирачких спискова. Локални избори у Хрватској одржавају се 21. маја, а до јавности је стигла вест да је 67.496 хрватских грађана српске националности избрисано из бирачких спискова. Они, додуше, могу да гласају на председничким или парламентарним изборима, али на локалним не.
Зашто је то тако?
У питању је хрватски Закон о пребивалишту, који је на снагу ступио 2012. и који је поприлично ригорозан када је у питању пријава пребивалишта. За последицу, овај закон је имао брисање око 260.000 грађана Хрватске из бирачких спискова за локалне изборе, пре свега Хрвата из БиХ и Срба.
Највећи губитници од овог закона су Срби, каже председник Информационо-документационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Некада су, за сваке изборе, па и локалне, Срби аутобусима долазили у средине из којих су протерани да гласају, каже он, и имали су утицаја на изборе на локалном нивоу.
„Сада, очито да то неће тако бити. Моћи ће да гласају само они који имају личну карту, јер лична карта је везана за пребивалиште“, каже он и додаје да мисли да је број избрисаних Срба много већи.
„Да се разумемо, овај закон је идеалан, јер не би смело да буде више бирача него што има становника. Све би било идеално да није било рата. Међутим, овде, по мени, Хрватска је занемарила чињеницу да су они истерали преко 400.000 Срба. Они су донели закон као да је 100 година владао мир“, објашњава Штрбац.
Присилно напуштање Хрватске и бројни закони који су отежавали и онемогућавали повратак избеглица, оптужнице за наводне ратне злочине утицали су да се Срби не враћају у Хрватску. У „Веритасу“ су, каже Штрбац, израчунали да се преко 100.000 Срба не враћа у Хрватску због процеса за наводне ратне злочине.
Примени Закона о пребивалишту у Хрватској прилази се, чини се, крајње селективно, каже Зоран Којић, председник Српске народне странке из Вуковара, и то на начин да је посебан акценат стављен на средине у којима претежно живи српско становништво.
„Ми ћемо сада, управо на овим локалним изборима на које се и жури, бити у прилици да се суочимо са једном врло озбиљном чињеницом, а то је да Срба у Хрватској готово да и нема. То ће коначну рефлексију имати тек 2021, на новом попису становништва, када ће се сва она уставна права, која никада нису имплементирана, тада коначно и завршити на начин, ево примера града Вуковара, где имамо теоретску двојезичност. Године 2021. нећемо имати нити теоретску, те ће тај ’проблем‘ бити и окончан“, каже Којић.
Закон о пребивалишту одразиће се и на крајеве Хрватске у којима има много мање Срба него у Вуковару, сматра Којић.
Законом о пребивалишту, који је ступио на снагу крајем 2012, Хрватска је покушала да уведе ред у бирачке спискове за локалне изборе. Према његовим одредбама, грађанин је дужан да пријави привремени одлазак из Хрватске и тиме задржава бирачко право на локалним изборима. Ако се трајно сели из земље, мора да одјави пребивалиште и врати личну карту. Ако је на дан 29.12.2012. грађанин Хрватске био одсутан из земље дуже од годину дана, био је дужан да до краја 2014. пријави пребивалиште.
Хрватска полиција, према одредбама овог закона, има право да донесе одлуку о одјави пребивалишта по службеној дужности ако теренском провером утврди да особа не живи на пријављеној адреси или ако јој то пријаве локалне власти.
