Добро је да се неко сетио да такав проблем стави на тапет на такав начин, каже за Спутњик Бранислав Тапушковић коментаришући тужбу која је Хрватској стигла за надокнаду штете у висини од 3,5 милијарди долара коју су Срби, Роми и Јевреји претрпели током Другог светског рата у логорима НДХ, а за коју тужиоци тврде да је Хрватска њена правна наследница.
Чије ципеле носиш?
Хрватска је, наводи Тапушковић, тврдила да се све што се догађало од 1991. па до 1995. заснива на ономе што је било остварено још у време Анта Павелића.
„Дакле, ако је нека тужба требало да дође на своје место, то је управо та тужба. Геноцид не застарева“, тврди Тапушковић.
Поступак је, иначе, покренуло неколико особа у мају прошле године пред Окружним судом у Чикагу, а исплата надокнаде се тражи за жртве, њихове наследнике и родбину. Реч је о надокнади не само материјалне штете, везане за одузету имовину, него и нематеријалне штете коју су претрпеле жртве усташких логора.
Незванично тумачење чланице ЕУ — Хрватске, јесте да тужба нема основа пошто она није наследница НДХ, па не може ни да одговара за штету која је почињена под тим режимом. Хрватска почива на темељима суверености израженим у одлукама ЗАВНОХ-а, насупрот проглашењу НДХ, незванично је тумачење званичног Загреба.
Независну државу Хрватску је, наглашава за Спутњик адвокат Зоран Живановић, међународно признало око 15 тадашњих држава у Европи и широм света. Врло је тешко замислити, прецизира он, да таква држава може да нестане, а да нико не одговара за њена права и њене обавезе.
„Према некој логици, то би требало да буде данашња Хрватска, јер не знам ко би други могао да преузме права и обавезе НДХ, које је она имала као међународно-правни субјект“, сугерише Живановић.
У крајњој линији, истиче Живановић, НДХ је имала и имовину, органе… И мора да постоји сукцесор, а ко је то, разрешиће амерички суд.
Чудно пишу реч „антифашизам“
„Чињеница да суд у Чикагу није одмах одбацио тужбу налазећи јој процесно правне недостатке, већ је прихватио да о њој расправља, значи да суд налази да је тужба на један начин довољно добра да би се о њој могло расправљати“, закључује Живановић.
Оваква врста тужбе, према мишљењу Бранислава Тапушковића, никад не би прошла пред судовима на простору бивше Југославије.
Истовремено, овај адвокат каже да не може да је детаљније коментарише јер није потпуно упознат са предметом и тиме на основу чега је заснован пред америчким правосуђем.
Међутим, Тапушковић тезу на којој Хрватска оспорава тужбу види као бесмислену.
„Они се сад позивају на антифашизам, а имали су нешто мало Хрвата у оним партизанским јединицама. Сад то окрећу као да су већи антифашисти од свих на свету, а њихове НДХ јединице су се бориле на руском фронту у саставу фашистичке Немачке“, категоричан је Тапушковић.
