Руски аналитичари, међутим, упозоравају да је тренутно рискантно давати дугорочне прогнозе, јер ће све зависити од одлуке земаља-чланица ОПЕК-а на следећем састанку у мају или јуну, а велики „камен спотицања“ су и произвођачи нафте из шкриљаца, који повећавају производњу и тако обарају цену.
„Што буде већа цена нафте, биће активнији произвођачи нафте из шкриљаца. Самим тим је вероватноћа да ће цена нафте достићи цифру од 65 долара веома мала. Тренутно ограничење производње нафте, о којем су се крајем прошле године договориле земље-чланице ОПЕК-а и друге земље-произвођачи, позитивно утиче на цену нафте, али то користе Американци, који повећавају производњу нафте из шкриљаца и на тај начин обарају цену“, каже за Спутњик Игор Јушков, експерт руског Финансијског универзитета и научни сарадник Фонда за националну енергетску безбедност.
Захваљујући тој тенденцији цена нафте се креће између 50 и 55 долара и, по његовом мишљењу, тешко да ће до краја 2017. године цена „црног злата“ достићи 65 долара.
Јушков сматра да би требало да се деси нешто што би избацило из игре америчку нафту, али да је то немогући сценарио зато што Трамп подржава домаћу индустрију, или би требало да један од произвођача оде са тржишта, на пример, због војног сукоба.
„То би, рецимо, могао да буде конфликт у Алжиру или јачање тензија на Блиском истоку, на пример, између Ирана и Саудијске Арабије. Такав сценарио би могао да подигне цене нафте, али немогуће је прогнозирати такав развој догађаја. Тренутно све иде ка томе да ће цена нафте падати“, верује руски стручњак.
Експерт за енергетику Јелица Путниковић истиче, са друге стране, да је текући споразум земаља-чланица ОПЕК-а, којем се прикључила и Русија, дао добре резултате, јер цена нафте је изнад 50 долара за барел, што је помогло опоравку не само нафтних компанија, већ и земаља које су велики извозници нафте.
Она очекује да ће на наредном састанку ОПЕК-а бити постигнут договор о продужењу ограничења експлоатације нафте, додајући да је само питање колике ће бити квоте.
„Оно што је битно јесте да земље-чланице ОПЕК-а нађу дугорочно решење о томе како ће се глобално понашати на тржишту, јер оно очигледно више није слободно, већ се цене креирају у зависности од монопола који у крајњем случају представљају чланице ОПЕК-а“, каже Путниковићева.
Како истиче Игор Јушков, уколико ОПЕК не постигне договор на наредном састанку, то ће довести до пада цена, јер сигурно неће доћи до дефицита нафте на светском тржишту, без обзира на то што Кина повећава увоз нафте.
„Међутим, уколико цена нафте остане на овом нивоу, од 50 до 55 долара, ОПЕК ће продужити споразум, јер су све земље свесне да би пропаст тог споразума довео до панике на берзама и наглог пада цене нафте, рецимо, за пет долара. Подсећања ради, када је стигла вест да су чланице ОПЕК-а постигле споразум о ограничавању производње цена нафте је муњевито скочила за пет долара“, додаје аналитичар.
Јелица Путниковић напомиње да је цена нафте јако подложна спекулацијама, а некима одговара да је вештачки подижу или смањују.
„Зато је незахвално прогнозирати да ли ће, и ако буде успешног договора ОПЕК-а о даљем ограничењу производње, цена достићи 65 долара по барелу. Оно што је сигурно јесте да и садашње цене које су изнад 50 долара по барелу обезбеђују приличну зараду и нафтним компанијама и земљама које су велики извозници нафте“, оцењује Јелица Путниковић.
Према њеном мишљењу, оно што нафташи треба да ураде ако хоће да осигурају будући профит јесте да покушају да наведу америчке нафте компаније, посебно оне које се баве производњом нафте из шкриљаца, да не ремете те договорене балансе производње.
Јушков сматра да упркос томе што је америчка нафта из шкриљаца заузела чврсте позиције на тржишту, Американци не могу потиснути Русију са европског тржишта.
„Ако цена нафте не буде падала ниже од 40 долара, Америци ће то ићи на руку. Требало би се помирити са тим да је нафта из шкриљаца дошла на тржиште на дуже стазе и да је заузела своје позиције. Међутим, упркос томе што Американци сами производе огромне количине нафте, то не задовољава њихове потребе, а САД и даље остају један од највећих увозника нафте. Зато би било погрешно тврдити да ће Американци продавати своју нафту Европи и на тај начин потиснути Русију са тржишта. САД су други увозник нафте на свету, после Кине“, додаје Јушков.
Ниска цена нафте, додаје аналитичар, не одговара Русији, али јој одговара слабија рубља са тачке гледишта пуњења буџета.
„Русија продаје нафту за доларе. Стога је за буџет важан однос рубље и долара, односно валутни курс, јер што је већа цена нафте, то је боље за Русију. Тренутно је руски буџет израђен на основу цене нафте од 40 долара по барелу, па самим тим што је већа цена ’црног злата‘ то је већа шанса да се смањи буџетски дефицит“, објашњава Јушков.
