Обележавање Дана сећања на жртве Јасеновца у више колона последица је тога што Влада Хрватске нема храбрости да се суочи са проблемом усташтва, каже за Спутњик председник Центра „Симон Визентал“ Ефраим Зуроф.
Наиме, Координација јеврејских општина и Српско народно веће у Хрватској, као и Антифашистичка лига Хрватске одбијају да учествују у званичном обележавању Дана сећања на жртве Јасеновца, које организује Влада Хрватске.
А Дан сећања на жртве Јасеновца и ове године биће обележен у више колона јер власти још нису уклониле спомен плочу са усташком крилатицом „За дом — спремни!“ из центра Јасеновца, коју су ту прошле године поставили чланови удружења ветерана последњег рата из проусташких Хрватских одбрамбених снага, каже бивши председник Хелсиншког одбора за људска права у Хрватској Жарко Пуховски.
Мањинска и невладина удружења не мире се са неактивношћу Влада Хрватске и стога долазе да одају пошту јасеновачким жртвама одвојено од представника Влада, каже он.
„Док Влада ништа не учини, сматра се да је њеним деловањем контаминиран Јасеновац и зато се у пратњи службених особа не жели ићи тамо. То ми се, нажалост, чини нужним. Жалосно је што је до тога дошло, али мислим да је у овој ситуацији нужно да се упозори Влада да се не може дипломатски понашати према рехабилитацији злочина“, објашњава Пуховски.
На постављање спомен плоче са усташком крилатицом „За Дом — спремни!“ Влада Хрватске са Андрејом Пленковићем на челу, одговорила је формирањем комисије и дипломатским одговором да се ради о „деликатном проблему“. Таква политика је, према речима Пуховског, промашена.
Зуроф је оштро реаговао и на предлог Одбора за доделу признања града Загреба да се овогодишња награда Града Загреба за позориште и филм додели контроверзном редитељу Јакову Седлару за филм „Јасеновац — истина“.
У писму које је Зуроф у име Центра „Симон Визентал“ упутио председнику загребачке Скупштине, стоји да Седлар не сме да буде награђен јер својим филмом умањује злочине усташког режима и злочине у Јасеновцу.
„Молимо вас да јединствено одбаците предлог одликовања Седлара, чији рад припада корпи за смеће хрватске историје и није вредан никакве хвале или признања“, наводи Зуроф у писму.
Предлог да Седлар буде награђен образлаже се тиме што се његов филм налази у музеју Холокауста „Јад Вашем“ у Израелу, али то није никакав индикатор вредности или подржавања таквих филмова, закључује Зуроф у писму.
Тај предлог наишао је и на осуду јеврејских и српских удружења у Хрватској. Због свог гласног, упорног и дубоког историјског ревизионизма, Јаков Седлар не сме да добије цењену загребачку награду, стоји у протесту представника јеврејске и српске заједнице у Хрватској.
„Ревизионистички ставови нарочито су присутни у његовом прошлогодишњем филму ’Јасеновац — истина‘, који је изазвао згражавање овдашње и међународне јавности. У њему је концентрациони логор смрти приказан као радни логор, у њему су умањене и обезвређене жртве Јасеновца, негирани Холокауст и геноцид почињен од стране усташког режима“, наводи се у саопштењу јеврејских и српских удружења.
У свом филму Седлар представља Јасеновац као радни логор, малтене санаторијум, у коме су затвореници имали све услове, док су комунистичке власти те које ће од овог логора направити логор смрти. Комунисти су у Јасеновцу убијали, наравно, Хрвате, који су у Југославији били грађани другог реда.
Манипулишући подацима и полуистинама, фалсификујући и отворено лажући, Седлар филмом „Јасеновац — истина“ покушава да рехабилитује усташки режим, а политичке околности у Хрватској ишле су му на руку. Филм се појавио у доба опште проусташке хистерије у којој је хрватским политичарима од истине много важније да придобију проусташке гласаче.
Стога Пуховски предлог за доделу Награде града Загреба за позориште и филм Јакову Седлару ставља у контекст локалних избора у Хрватској.
„Седлар је, очито, ревизиониста и у јавности се као такав позиционира и очито је да ће се вођство града на челу са градоначелником (Миланом) Бандићем наћи пред питањем шта им је у овом тренутку важније, је ли им важније да добију подршку једне или друге стране политичког спектра, а то је питање њиховог прерачунавања, с обзиром на локалне изборе који долазе“, објашњава Пуховски, који верује да ће градски челници остати при својој одлуци, али да би волео да они од ње одустану.
„Када би од ње одустали, то би, опет, изазвало не само напад деснице, него би испало као да мењају став под притиском“, додаје он.
Милан Бандић, дугогодишњи градоначелник Загреба до сада је, за разлику од многих хрватских политичара био пажљив и није играо на проусташке сентименте, можда ће се и сада разумно понети, закључује Пуховски.
