Србија је земља без идеологије. Без јасних путоказа, вредности које се бране и заступају, црвених линија које се не прелазе.
Свега има у владајућем блоку — од монархиста до комуниста. Од социјалдемократа до неолиберала. Од „милошевићеваца“ до „ђинђићеваца“. Од еврофанатика до заклетих русофила.
Ништа мање конфузно ни на опозиционом полу. Антивладине протесте управо подржавају и проевропски блок и конзервативне антибриселске снаге. Српски „путиновци“ и „сорошевци“. Мондијалисти и националисти.
У том галиматијасу испреплетаних политичких интереса, утицаја, декларативних убеђења, готово да је немогуће отворити било какву разумну јавну расправу. Никоме није до артикулисане размене аргумената о стратешким темама за будућност Србије.
На делу је вербална макљажа коју потпирују и бројни аналитичари, медији, интелектуалци, естрадни уметници. На све стране јавног спектра одзвања какофонија и несувисло брбљање.
Шта је у ствари тема?
Министарство просвете, почетком ове године, а у јеку бруталне предизборне кампање проследило је школама и предшколским установама упутство да у наставни програм, у девет предмета, уграде Образовни пакет за учење на тему сексуалног насиља.
Тај правилник о „сексуалној едукацији“ предвиђен је чак и за децу у обдаништима од три до седам година. Аутор „школског програма“ је невладина организација „Инцест траума центар“, а министарство га је оберучке прихватило.
Без јавне расправе, без полемике у медијима, без округлог стола, без мишљења најеминентнијих српских сексолога, дечијих психолога, социолога, антрополога, педагога… Без дијалога у парламенту, чији је рад био замрзнут због кампање, без образложења министра просвете, стручних људи у том ресору.
Једноставно, у тишини, прослеђене су коверте или мејлови директорима школа и вртића у којима се налаже васпитачима, учитељима и наставницима да опишу детаљно ђацима како се изводи француски пољубац, а како сексуални чин младића и девојке.
Али то је само „предигра“. Учитељи имају задатак од министарства и да, путем упутства, објасне прецизно како изгледа орални, а како анални секс. Зарад толеранције и „уважавања различитости“, документ фриволних НВО активиста, који се допао министарству, садржи и упутство како се употребљава кондом за лезбијке, а све је илустровано цртежом две девојке у љубавном заносу.
Ни кад је цео овај перверзни образовни пакет „изронио“ на површину, ни кад је група интелектуалаца и медија (међу којима је и Спутњик) указала јавности на његов могућ погубни утицај на омладину, нико из Владе и ресорних министарства није се огласио. Да родитељима објасни, образложи, укаже о чему се овде ради.
Уводи ли се у школе и вртиће, на мала врата, обука о хомосекуалним односима? Какав ће то имати утицај на психофизичко сазревање малишана? Како ће се све одразити на опстанак српске породице? На јавни морал? На наталитет?
Немамо одговоре.
Имамо политички „групњак“, који је по токсичности потпуно засенио и бласфемичне ријалити програме. Као да се из петних жила бавимо свим тривијалностима у земљи и свету. Као да је матрица мржње и неукуса са друштвених мрежа победила и надјачала реалност.
У таквом амбијенту деца расту? Наша деца, која би требало да преузму одговорност за ову земље за две или три деценије. У шта ће се они претворити ако им породица, друштво и школа не успоставе здраве и јасне вредности.
Хоће ли их одгајати и извести на прави пут невладини јуришници из „Инцест траума центра“?