Скупштина града Београда ће на седници у четвртак донети више одлука о именовању улица и тргова на територији главног града.
На територији општине Врачар, улицу ће добити руски дипломата Николај Хартвиг, бивши Финансијски парк на Савском венцу, где се налази споменик Гаврилу Принципу добиће име Парк Гаврила Принципа, бивши Девојачки парк који се налази поред старе зграде Народне скупштине где је споменик цару Николају Романову зваће се Парк „Александров“, у част погинулим члановима тог хора, каже за Спутњик градски менаџер Горан Весић.
На територији Београда споменике ће добити руски космонаут Јуриј Гагарин и Јанош Хуњади, познатији као Сибињанин Јанко, а улице ће добити Оливера Марковић, Живан Сарамандић, Светозар Милетић, Милан Кашанин, Вук Бојовић, Михаило Мика Јанковић…
Реч је о људима који су били учесници друштвеног живота у Београду и Србији или су задужили Србију и човечанство, као што је случај са Гагарином, каже Весић.
„Споменик Јурију Алексејевичу Гагарину, који је посетио Београд за свог живота, и мислим да је као први човек у свемиру задужио човечанство и стварно има смисла да у Србији имамо такав споменик. Споменик Гагарину ће се подићи на територији општине Нови Београд у Улици Јурија Гагарина 155“, каже Весић.
Што се тиче хора „Александров“, Весић подсећа да су они неколико пута гостовали у Београду и пунили сале, и држали дивне концерте на којима су певали српске песме.
„Трагедија хора ’Александров‘ понукала је одмах министра културе Владана Вукосављевића да у договору са премијером Вучићем предложи да се Девојачки парк у коме се налази споменик Николају Романову, преименује у Парк хора ’Александров‘. Очекујемо да ће нови хор ’Александров‘ током ове године гостовати у Београду тако да ће то бити прилика да се на неки начин промовише тај парк што је нешто што може да буде веома важно“, сматра градски менаџер.
Кад је реч о Николају Хартвигу, Весић каже да је он био човек који је на специфичан начин учествовао у животу Краљевине Србије. Хартвиг је 1909. године постао руски посланик у Београду, био је веома близак пријатељ тадашњем председнику Владе Николи Пашићу и сматрали су га великим пријатељем Србије, што је он заиста и био.
„Он је изненада преминуо од срчаног удара после састанка са аустријским послаником који му је потврдио да ће Аустроугарска објавити рат Србији и начин на који је умро показује колико му је било стало до Србије. Николај Хартвиг је као човек веома много помагао Србију у Балканским ратовима и његова смрт је била велики губитак не само за Русију, већ и за Србију. Иначе, Руско посланство се налазило тачно на месту где се сад налази споменик цару Николају, поред ког стоји једна плоча којом смо обележили да се ту налазило посланство, тако да мислим да је потпуно природно да Николај Хартвиг добије улицу у Београду“, каже Весић.
Према његовим речима, после смрти руског дипломате тадашња Скупштина града је веома брзо донела одлуку да се Београдска улица од Славије преименује у Хартвигову, али то није урађено због рата. После је, 1930. године, Београдска постала Хартвигова улица, да би 1943. окупатори Хартвигову улицу поново назвали Београдском, како се она и данас зове.
„Мислим да је време да Николај Хартвиг поново добије улицу у Београду, и то ће бити део Дубљанске улице која почиње од Чубурске, све до улице Максима Горког“, закључио је Весић.