Основни разлог због кога је Андреа Лоренцо Капусела написао књигу „Изградња државе на Косову — демократија, корупција и ЕУ на Балкану“ јесте то што, како каже, нигде на свету није постојао тако амбициозан пројекат изградње државе као на Косову. Косово, како Капусела каже, добија двадесет пута више новца од просечне земље у развоју.
Политичке инвестиције Запада подједнако су велике, ако не и веће — резултат је никакав. Својом књигом покушава да покаже зашто је то тако.
Капусела је од 2008. до 2011. радио на Косову, тако да је књига коју је написао својеврсно сведочанство из угла инсајдера, али такође даје и стручну, аргументовану и студиозну анализу о томе како је Косово постало део мрачне стране балканске историје.
Снажна војна, финансијска, политичка и лобистичка интервенција Запада није успоставила демократију и поштовање људских права, већ крхке институције које грађанима не могу да пруже сигурност и безбедност.
Капусела огољава процесе у којима предаторска елита на Косову шверцом, корупцијом и организованим криминалом држи у рукама грађане као таоце пред очима ЕУ и УН.
Кажете да је ваша књига неутрална у односу на политичке догађаје. Нису ли управо политички догађаји узроковали стање на Косову које описујете?
— Јесте, апсолутно. Књига јесте неутрална када је у питању ко је у праву а ко не, али, како сте рекли, политичка позадина и контроверзе око „косовског случаја“ основни су аспект и основни део објашњења узрока неуспеха међународне интервенције на Косову. Контроверзна природа обе велике одлуке, оне из 1999. и оне из 2008, креирале су подстицај код западних сила да покажу да су те одлуке биле добре и да су имале позитивне ефекте. Ти аргументи били су им потребни да покажу да Косову иде добро. У тренутку када су схватили да Косову не иде добро, претварали су се да то не виде. То је било опасно за њихове политичке интересе. Зато нису интервенисали како би променили ствари. Као што сте рекли, политичка позадина чини велики део објашњења.
Због чега Америка и Запад толико снажно подржавају пројекат косовске државности?
— Мислим да једно од објашњења, и мислим да је оно прилично убедљиво, а појављује се у великом броју књига, укључујући и западне институције, јесте да је 1998/99. Америка достигла врхунац моћи као униполарна сила. Тада су одлучили да је косовска криза добар повод за успостављање принципа да доминантна сила може да пређе преко устаљених норми међународних односа ако може да нађе веродостојно оправдање засновано на правди, људским правима итд. НАТО интервенција из 1999, без сумње, а то говоре и они који је подржавају, била је изван легалних оквира УН. Западне државе покушале су да установе преседан по коме би могле да интервенишу изван система УН. Не мислим да их је Косово као такво превише интересовало, али искористили су га као повод за установљавање тог преседана. Послератна интервенција била је пут за појачавање тог преседана.
Због чега нису успели?
— Па, имали су пред собом веома тежак посао. Због политичког циља који су поставили интервенцијом. Не можете рећи да су грађани Косова невине жртве, а после да их шаљете на суђења за ратне злочине. То је контрадикција; не можете рећи да је све у реду, а да затим оптужите два министра због корупције. Ту лежи напетост, и то чини велики део објашњења. Када кажете да је независност Косова једино решење за успостављање добре владе, а идуће године ухапсите министра финансија, где је добра влада, то је проблем.
Видите ли било какав напредак на Косову?
— Било је напретка, али ни приближно колико бисте могли да очекујете с обзиром на оно што је инвестирано, ако упоредите Косово и друге земље које не примају толико новца. У књизи имам графикон — Косово је равно, док друге земље показују знаке раста. Не много, али показују. Како је могуће да Црној Гори иде боље без Еулекса, а Косово стагнира са Еулексом? То је велико питање.
Мислите ли да ће Заједница српских општина бити формирана и под којим условима?
— Не знам, тешко је рећи. Мој основни коментар на Бриселски споразум је да независност није решење за Косово. Има још отворених питања које би требало решити. Бриселски споразум покушава да их реши, видећемо хоће ли у томе успети. То је под великим знаком питања.
Шта мислите о случају Рамуша Харадинаја? Каква ће, према Вашем мишљењу, бити одлука француског суда?
— Оно што сам запазио, читајући извештаје УН, јесте да се кругови блиски Харадинају и његовом брату служе уценама. Кажу — уколико Харадинај не буде ослобођен, биће невоља. Харадинајев брат чак прети етничким чишћењем. То је уцена. И плашим се да неки делови косовске елите сада користе уцену зато што су је користили у прошлости и за то били награђени.
Мислим да је напредовање ка косовској независности убрзано након марта 2004, после насиља против Срба и УН. Тада је међународна заједница одлучила да се убрза процес решења косовског статуса јер Косово губи стрпљење. Али, то је било прихватање уцене. То отворено кажем у књизи. Они настављају да користе ту врсту тактике јер им је тако нешто успело у прошлости.
