Она је указала на, како је рекла, апсурд да су грађани Хрватске лакше улазили у државе ЕУ док та земља није постала чланица Уније.
Гужве на граничним прелазима посебно су биле изражене током протеклих ускршњих празника, а након што је на снагу ступила Уредба Европског парламента о јачању контроле провером релевантних база података.
Китаровићева је званичницима ЕУ указала да је начин примене споменуте Уредбе од надлежних словеначких органа проузроковао вишесатне застоје на граничним прелазима двеју држава, уз низ директних и тренутних, али, како је навела, и индиректних потенцијално дугорочних последица, поготово ако би се такав начин примене Уредбе наставио.
„Пре свега, држављани држава-чланица Европске уније суочени са увођењем системских контрола на граници између Хрватске и Словеније, исказали су изразито незадовољство таквом новом праксом, а посебно дужином чекања на граничну контролу“, навела је Китаровићева у писму челницима ЕУ.
Притом, додала је, између Хрватске и Словеније створила се препрека слободном кретању особа каква постоји на спољним границама Европске уније, а не на оној између двеју држава чланица.
„Морам нагласити да се држављани Хрватске ових дана питају како то да им је било лакше ући у Републику Словенију и Европску унију док Хрватска није била чланица Европске уније него сада када јест. То је заиста апсурд“, сматра Китаровићева.
Указала је да је поступање Словеније у хрватској јавности створило утисак остварења неодговорних најава неких словеначких политичара да та држава према Хрватској може предузети одређене мере и онемогућити долазак туриста, као одговор, својеврсно средство присиле или реторзије на ставове Хрватске у вези арбитражног поступка који званични Загреб сматра неповратно компромитованим.
Хрватска председница је истакла да Хрватска са Словенијом жели да изграђује што боље односе, те напоменула да, на пример, истовремено у протеклом периоду на граници Хрватске и Мађарске није било већих проблема упркос појачаном саобраћају.
Она је позвала званичнике ЕУ да, у оквиру својих надлежности, хитно изнађу решење да се на границама Хрватске и других држава чланица ЕУ, дакле унутрашњим границама ЕУ, применим режим граничних контрола који ће омогућити несметан проток особа и роба, као и досад.
Нагласила је да све то ни на који начин не доводи у питање спремност Хрватске на пуно спровођење правне стечевине ЕУ па и оне у погледу шенгенског законодавства, посебно имајући у виду настојања Хрватске да постане чланица тог шенгенског простора у скоријем периоду.
„Али дужност свих држава чланица и институција ЕУ је да обезбеди безбедност наших грађана. Република Хрватска своје спољне границе надзире уједно и као границу Европске уније, укључујући надзор протока особа и роба из трећих земаља“, навела је Китаровић, пренели су хрватски медији.
Извор: Танјуг
