Телепатија није научно доказана, али постоји основана сумња да су албански премијер Еди Рама и председник такозване државе Косово Хашим Тачи очито искусили ову појаву, јер како другачије објаснити да су обојица у мање од 48 сати дошли на исту идеју — Косово и Албанија у једној држави ако ЕУ затвори врата Косову.
Ова прича испричана је хиљаду пута, а сто пута изречено — постаје истина. Могу ли се Албанија и Косово ујединити? Зашто Брисел ћути на ову тему и које би последице имао овакав потез?
Бехљуј Бећај, политиколог из Приштине, за Спутњик каже да је у политици све могуће. Питање опстанка и нестанка држава, додаје он, као и промене граница данас су постале историјско питање, па у контексту тога и ово о чему су Рама и Тачи говорили, може да се деси.
„Да ли је то добро и може ли се стварно десити, и колико су виновници ове идеје анализирали последице евентуалног спајања, сасвим је друго питање“, каже наш саговорник.
Оно на шта Бећај упозорава јесте могућност да се овакав синдром прошири и на остатак региона.
„Мени је велики проблем како да стратешки и политички схватимо то евентуално уједињење. У контексту стварања етничких држава, мислим да ће то узроковати домино ефекат у региону. Уколико је моја прогноза тачна, ми нећемо имати само један проблем већ потенцијално и могућност стварања још неколико других. Исто питање можда сутра поставе и Република Српска, Бугарска, Македонија, Грчка и тако даље. Домино ефекат етничких држава, по мом суду, треба да се сагледа равно, и овакво тумачење није довољно анализирано. Ако се оваква интерпретација потенцијалног уједињења анализира како треба, са логичним последицама — онда ћемо имати другачију математику од оне коју су изнели Тачи и Рама“, наводи наш саговорник.
Он такође напомиње да иза свега може да стоји и предизборни процес који се води у Албанији код Раме, док је Тачија могуће да брине Специјални суд и подизање оптужница по извештају Дика Мартија у којем је Тачи означен као први осумњичени. У сваком случају, додаје Бећај, у питању је делом и додворавање народу због личне користи.
Зашто Брисел ћути, и како би Европа хипотетички третирала уједињење Косова и Албаније, наш саговорник објашњава на следећи начин:
„Ако би се тако нешто десило, ЕУ би реаговала декларативно, као што то ради годинама уназад. У ситуацији када је и сама у озбиљној кризи, не верујем да ће ЕУ учинити неке потезе да онемогући један такав процес. Она ће, дабоме, дати неке оцене како је јужни део Балкана део стратешког плана Уније о уједињењу, као и да ће се тиме убрзати процеси приступања, али пре свега мислим да неће имати смелости или храбрости да се оперативно делује у смислу спречавања оваквог процеса“.
Дејан Мировић, професор међународног права са Универзитета у Приштини, није далеко од мишљења да се овако нешто не би чуло да међународна заједница није дала „зелено светло“.
„Искуство је показало да албански фактор никада не игра сам. Зато ми се чини да је ово једна игра која је усаглашена или са Бриселом или са Вашингтоном. Косово није међународно признат субјекат. Односно, није члан УН“.
„Осим тога, и да се прекрши право и све сведе на политику и овако нешто се деси као нови преседан преседана, питање је шта би било са севером Косова, који није инкорпориран у косовски систем“, наводи наш саговорник уз образложење да би овакав след догађаја вратио Балкан у средњи век.
Он подсећа да је више пута међународна заједница прекршила успостављена правила, као што је оно из 1991. године, када су Републичке границе бивше СФРЈ признате Бадинтеровом комисијом, а касније је то правило прекршено. Опасност од домино ефекта, верује Мировић, постоји, али, како каже, има ту питања без одговора. У сваком случају, закључује он, не би било добро отварати Пандорину кутија.
