Енигма — шта ће бити са Рамушем Харадинајем — добила je нови обрт. Харадинај је данас постао држављанин Албаније. То значи да би 27. априла, када би суд у Француској требало да се изјасни да ли ће га испоручити Србији због ратних злочина, а по чијој потерници је и ухапшен, могао да заврши у Албанији ако та држава затражи од Француске његово изручење.
Зато, не би било велико изненађење да лидер Алијансе за будућност Косова, а и опозиција уз њега, искористе стечени капитал Харадинаја као мученика, и на ту карту и одиграју на ванредним парламентарним изборима о којима се навелико прича. Тако што ће им нови грађанин Албаније бити вођа.
У свему овоме бар је једна дилема решена: Еди Рама и Хашим Тачи не играју у истом политичком колу, јер у супротном Албанија не би Харадинају дала држављанство и тако створила могућност да се овај у најскорије време нађе на слободи (па била она и условна) и врати у политичку арену, и то на Косову.
Најава да би на Косову и Метохији могли бити одржани, осим редовних локалних, и ванредни парламентарни избори, те да би на истим лидер опозиције могао бити Харадинај, тренутно притвореник, по други пут, за ратне злочине у Француској — говори и да Албанци са Косова нису изашли још из својих ратних униформи такозване Ослободилачке војске Косова.
Албанска политичка сцена је толико осиромашена да је готово немогуће заћи у било коју албанску странку да из њеног ормана не провири униформа ОВК. Избори се још добијају на националном и антисрпском плану, а по правилу побеђује онај који више „пљуне“ Србију и Србе.
Није ни чудо што у таквом политичком миљеу, који узгред речено албански политичари веома брижно негују, гласове добијају „лица са потернице“.
Да ли Приштина заиста нема никог другог да понуди својим гласачима до Тачија или Харадинаја? И још битније, да ли Албанци са Косова и не знају за боље?
Неџмедин Спахиу, политиколог из Приштине, на ова питања има одговор. Нових лица има, гласачка тела на Косову још умногоме зависе од перцепције — кога подржавају Американци.
„Због те перцепције да је подобан онај који има подршку Америке, тешко да би могло да дође до тога да неки други људи буду на челним местима у косовском друштву“, наглашава Спахиу.
Наш саговорник каже да је прича о Хардинају као заједничком кандидату опозиције нека врста изненађења узимајући у обзир аспирације „Самоопредељења“ да има водећу улогу у опозицији. У сваком случају, каже он, ни овима на власти, посебно Тачију, не одговара да се Харадинај нађе на слободи, јер би као кандидат опозиције засигурно постао премијер Косова. Спахиу ипак упозорава да ће 27. марта бити дан „Д“ за Харадинајеву политичку каријеру, а самим тим и опозиције, јер је то дан кад ће се Француска изјаснити о томе да ли ће или неће Харадинаја изручити Србији.
„Ако је дошло поново до тога да Харадинај буде представник опозиције, онда то значи да се опозиција ојачала, онда ће Харадинај бити засигурно премијер“, уверен је Спахиу.
Образлажући зашто је косовско друштво тако привржено лидерима који имају „ратну прошлост“ Сапхиу каже:
„Многи на политичкој сцени се надају да ће Харадинај бити кажњен јер желе тиме да отклоне једног политичког противника. И једни и други желе са подршком Харадинају да придобију гласачко тело. Ако га ослободе, то ће бити крах за све који се надају да неће бити ослобођен. Ситуација са Харадинајем у притвору и са Хардинајем на Косову је сасвим другачија“, наглашава он.
Онај ко се не би баш обрадовао Харадинајевој слободи је Тачи, иако се декларативно залаже за његову слободу. Спахиу то објашњава речима да је управо он највећи политички ривал Тачију, па с тога и не чуди што га не жели на слободи.
Говорећи о позицији Срба у ситуацији у којој би Харадинај био премијер, наш саговорник каже да би то за Србе било још и најбоље решење, јер би оно што договоре и реализовали.
