Русија је, ако нисте знали, најмоћнија држава. Свуда стиже, ровари где год може и у све се петља, а главно оружје није тамо нека „нуклеарна тријада“, ракете „топољ“ и „булава“, нису ни фамозни системи С-300,400, 500 него — хакери. Они су криви за „брегзит“, они су „изабрали“ Доналда Трампа за председника САД јер могу да уђу у било који компјутер, гласачке машине, а уз помоћ „биг дата“ да утичу на умове људи.
Ево сад ударише и на штаб француског председничког кандидата Емануела Макрона. Несретни лидер покрета „Напред“ био је, тврде, мета руске хакерске групе „Паун сторм“. За ту групу, баш чудно, верује се да стоји и иза прошлогодишњег напада на амерички Демократски национални комитет. Ваљда је зато Макрон и добио највише гласова на изборима у недељу и пласирао се, са лидерком Националног фронта Марин ле Пен, у други круг.
Не знамо да ли је иста група виновник и што су Британци рекли „не“ Европској унији, али много је западних дипломата који мисле да свакако неки Руси јесу, ма колико се Москва упињала да докаже супротно. Како је саркастично приметила портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова, увек ће се наћи неки који истински верују да Мртво море умире због Русије.
Поред хакера, у „убојитом арсеналу“ Москве су и згодне Рускиње, које постављају западним агентима тзв. „медене замке“. А веровали или не, од метака и бојних отрова опаснији су руски хумористички програми. Летонски Стратком центар, наиме, објавио је анализу у којој је „разоткрио“ мрачну схему деловања тих програма као „оруђа стратешке комуникације“.
И ту није крај. Један британски таблоид лансирао је причу на којој би му позавидели Артур Кларк и Реј Бредбери заједно: о руском научнику који је у оквиру научне експедиције открио високоинтелигентну хоботницу а њу сада — слутите наставак — председник Владимир Путин намерава да користи као смртоносно оружје.
Наравно, подразумева се да не може без медија: на Западу дрхте од „злогласног“ РТ-а и за трунчицу бенигнијег Спутњика. Дара је превршила меру кад се сазнало да РТ гледају чак и у британском парламенту. Ваљда зато екипи РТ-а није био дозвољен приступ штабу Емануела Макрона.
Стиже и најновија оптужба из Вашингтона која гласи: САД верују да Москва подржава талибане, а како рече амерички командант у Авганистану Џон Николсон, не би могао да се закуне да то мешање не подразумева и снабдевање талибана оружјем.
Да, добро сте чули. Руси који су у време СССР-а ратовали против талибана када је погинуло око 15.000 совјетских војника а на десетине хиљада рањено. Треба ли рећи да је Министарство спољних послова Русије те америчке тврдње одбацило као апсурдне!
Уреднику америчког часописа „Хроника“ Срђи Трифковићу толика количина апсурдних прича које се на Западу испредају о Русији говори о облику „узнапредоване психопатологије, где сви потиснути демони западне елите бивају материјализовани кроз Русе као онтолошко друго“.
„За западног човека, који је политички коректан и пун разумевања за мигранте, за све могуће мањине, који верује да је ислам религија мира и толеранције и да је Запад сам крив за све што му се догађа јер га оптерећује комплекс кривице што је привилегован… за таквог западног човека велико је растерећење и психолошко олакшање кад можеш неког да мрзиш здушно и од свег срца, без резерве и без остатка као што можеш да мрзиш Руса“, каже Трифковић за Спутњик.
Наш саговорник сматра да је за западну елиту „русомрзитељство добродошли вентил за пражњење свих њених подсвесних и свесних демона“, а да је попримило размере „које се једино могу упоредити са антисемитском хистеријом у Трећем рајху“.
На питање да ли количина и учесталост апсурдних оптужби на крају могу довести до тога да нико више ни не верује у њих, Трифковић каже да се не треба заваравати јер западни конзумент није довољно софистициран да би препознао да је реч о апсурду.
„Напротив, западни конзумент масовне медијске продукције је далеко изманипулисанији, далеко подложнији да верује свакаквим глупостима него што је био ’хомосовјетикус‘, чак и у време Јосифа Висарионовича“, уверен је Трифковић.
Степен до ког је у западној изманипулисаној маси потрошача прихваћен поглед на свет који укључује русофобију, како оцењује саговорник Спутњика, далеко је озбиљнији и далеко је више узнапредовао него што је то икад било случај у време комунистичког система.
