Међународни економски форум у Санкт Петербургу од 1. до 3. јуна, под слоганом „У трагању за новом равнотежом у глобалној економији“ окупиће 12.000 учесника из око 130 земаља. Србија ће бити почасни гост. Може ли ту позицију искористити да исход дугогодишњег трагања за сопственим позиционирањем на руском тржишту учини извеснијим?
Охрабрујуће делује најава руског амбасадора Александра Чепурина да је руска страна заинтересована за улагања у неку од слободних зона у Србији и за организовање заједничке производње и наступ на трећим тржиштима, како у региону тако и у свету. Такође је указао и на интерес који су руске компаније показале у области производње камиона, машиноградње и железнице, а две области са потенцијалом за јачање сарадње су фармакологија и заједничка производња семена и садног материјала.
Припреме за наше учешће на Форуму теку ваљано. Саветник за билатералну сарадњу Привредне коморе Србије задужен за Русију, Дејан Делић, управо се вратио из Русије и за Спутњик каже да су припреме због техничких, али и безбедносних мера на највишем нивоу и захтевају строге рокове реализације. За сада Србија, која ће бити земља почасни гост Форума, све то испуњава на задовољавајући начин, истиче Делић.
Он напомиње да ће се национални павиљон Србије налазити на централној позицији у једном од експофорума, тако да је технички тим Србије већ два пута боравио у Санкт Петербургу како би били договорени основни технички детаљи, простор, изглед штанда и сви остали предуслови потребни за добру презентацију Србије.
„У оквиру националног павиљона Србије планирано је представљање позитивних примера инвестирања руских компанија у Србији, пројеката у области високe технологијe, енергетике, грађевинарства, инфраструктуре, као и сарадње у области пољопривредно-прехрамбене индустрије, телекомуникација, туризма и услуга“, каже Делић. Управо то су и области у којима ће на Форуму учествовати око 20 компанија из Србије, а са водећим представницима пословних кругова наше земље планиран је, додаје он, и отворени дијалог.
Политичко-привредна делегација на челу са највишим руководством Србије, у више званичних сусрета радиће на унапрeђењу привредног амбијента и промоцији пословања најзначајнијих српских компанија са Руском Федерацијом, напомиње представник ПКС-а.
Руска привреда се изборила са санкцијама и ниском ценом нафте, па је после нерепрезентативне 2015. године, првенствено због пада и осцилација руске рубље, у 2016. Србија забележила раст извоза од 9,7 одсто. То је, додаје Делић за Спутњик, још далеко од рекордних резултата из 2013. и 2014, али су очекивања да ћемо се, с обзиром на стабилизацију економских прилика у Руској Федерацији, вратити на те трендове.
Економиста Борислав Боровић за Спутњик каже да су могућности за сарадњу огромне, поготово сада када је руска економија у експанзији, а нас не спутавају никави уговори према ЕУ. Можемо да радимо, само је потребна наша већа активност, сматра он, оценивши да имамо велики проблем што нисмо искористили Споразум о слободној трговини са Русијом, који имамо још од 2000. године.
„Анкетирао сам стране фирме и инвеститоре и на питање зашто долазе у Србију, многи су ми рекли да то није ни јефтина радна снага, ни нижи порези. Главни мотив им је уплив на тржиште Русије. Ми то, нажалост, нисмо искористили, поготово нисмо искористили у пољопривреди где су и даље важеће санкције Европске уније Русији и руске ка Западу“, истиче Боровић. Уз то, он додаје да је сегмент Евроазијске уније код нас потпуно неистражен. То су све озбиљни изазови. Ја не знам где би пре могли да делујемо, од грађевине, до пољопривреде, финансија“, указао је Боровић.
„Русија усисава све. Сад је проблем заћи дубље у ту државу. Москва је у сваком погледу најпробирљивије тржиште, које за нас, чини ми се, није интересантно. Али иза Москве треба тражити шансу“, сматра овај економиста.
Преносећи искуства са недавно одржаног економског форума на Криму, економиста Александар Пејчић за Спутњик каже да су га саговoрници уверили да је руско тржиште потпуно отворено, пре свега за пољопривредне и производе прехрамбене индустрије из Србије.
На Криму је, како напомиње, имао прилику да се увери да су тамо у току велики инфраструктурни пројекти. Осим Керчког моста, у питању су гасовод, ауто-пут, железничка пруге, аеродром, хотели… који отварају огромне могућности за сарадњу са српски привредницима. Он каже да су учесници форума на Јалти нагласили и велико интересовање руских туриста за посету Србији. Пејчић, међутим, указује на то да би први значајан корак ка већем извозу у Русију, пре свега воћа и поврћа, био изградња откупних центара широм Србије.
О значају чињенице да ће Србија ове године бити почасни гост Форума у Санкт Петербургу довољно говори податак да је он у последњих 20 година постао једна од водећих глобалних платформи где представници пословне заједнице разматрају кључне економске проблеме са којима се суочавају тржишта у развоју и свет у целини. Прошле године је окупио више од 12.000 учесника из 133 земље, укључујући председнике држава и влада, министре, пословне људе из целог света.
