„Разговарао сам са реисом Кавазовићем пре шест месеци у четири ока. Рекао сам му да нема спаса за БиХ без бошњачко-српског дијалога. Без исламско-православног дијалога. Наравно да то ниједног тренутка не искључује наше босанско-херцеговачке Хрвате и католике, али дефинитивно смо ми некако сударени једни с другима“, открио је владика Григорије у „Пресингу“ телевизије Н1 и саопштио да је договорено да пронађу двојицу младих професора који би направили стратегију дијалога.
Црква и џамија у мисији
Да ли ће после четврт века од (последњег) рата који је био и верски, Григорије и Кавазовић успети да помире Босну.
Травничанин настањен у Београду, Мухарем Баздуљ, поздравља овакву идеју и због чињенице да се ради о Григорију и Кавазовићу који су, сматра овај писац, људи дијалога чији су наступи у јавности прогресивнији у поређењу са неким другим великодостојницима Исламске заједнице и Српске православне цркве.
Важно је, напомиње Баздуљ, избећи фразу да је то неки српско-бошњачки дијалог јер нису сви Бошњаци муслимани, ни сви Срби нужно православци, и да, ако ништа друго, има атеиста на обе стране.
„С друге стране, и према попису становништва, највећи део једног и другог народа идентификује се са доминантном верском заједницом. И рат деведесетих у извесном смислу може се назвати и верским, онда је оваква иницијатива у том смислу јако позитивна“, резонује Баздуљ.
Добро је да се разговара и да се покушава направити неки оквир за помирење, сагласан је и Милош Шолаја, професор на бањалучком Факултету политичких наука, али признаје да су му нејасни капацитети с једне и са друге стране.
„Мислим да је то потребно радити на много вишим нивоима, посебно ако се говори из угла Српске православне цркве, јер се то не може радити партикуларно. То као иницијатива није лоше, али постоји опасност да се и те религијске политике доведу у преиспитивање, па је питање да ли је то баш у овом тренутку добро и плодотворно“, скептичан је Шолаја.
Владика Григорије је нагласио да верски дијалог не искључује и не смета политичком разговору двеју страна. Овакав став подржава и Мухарем Баздуљ јер, како каже, нису ни Бошњаци ни Срби нека врста индијанских племена која имају своје поглавице, па сад те поглавице могу да наступају у вестерн филмовима као неко ко заступа интересе свих.
Кабинети ипак доминантнији?
„С друге стране, у оба народа и у разним њиховим политичким заједницама постоје они који су добили већину на изборима, али имајући у виду да смо пречесто били сведоци да неодговорне изјаве међу обичним људима на терену изазивају нервозу и страх, ова иницијатива на симболичком нивоу може бити врло важна“, истиче Баздуљ.
Крајњи циљ, додаје Баздуљ, треба да буде да Срби и Бошњаци, муслимани и православни, који живе измешано што у Санџаку, што у источној Босни, што у Босанској крајини, Посавини, од овог дијалога добију највећу вредност.
Чињеница јесте да је протекли рат имао и карактеристике религиозности, односно неких верских конфликата, подвлачи Милош Шолаја, али сматра да је ситуација ипак много сложенија. Ту су и етнички, и економски и политички односи, па Шолаја није уверен да верска иницијатива може дати одговоре на све.
„То мора бити свеобухватни дијалог комплетних конфесионалних заједница. Идеју би требало спровести на такав начин да заиста има ефеката“, наглашава Шолаја.
На питање могу ли политичари покварити наум Григорија и Кавазовића, Мухарем Баздуљ каже да теоретски могу јер колико год се људи изјашњавали као верници, утицај политичара је у крајњој линији већи.
„Чини ми се да кад би паралелно са тим порукама из верских заједница ишли потпуно другачији тонови из политичког дискурса, политичари би вероватно надјачали верске заједнице“, сматра Баздуљ.
Много тога зависи од особа које дијалог воде и од кредибилитета који су стекли, а пошто код обојице верских великодостојника тај кредибилитет постоји, Баздуљ је уверен да период мира који је иначе дужи од период сукоба двају народа може потрајати.
