У Босни и Херцеговини периоди стабилности краткотрајни су и готово неприметни, док су периоди криза дуготрајни, оштри и стално прете да разоре крхку државну творевину створену у једној америчкој авио-бази у Охају.
Таман када се стање у БиХ макар привидно примири, нађе се неко ко ће кризу подгрејати запаљивом изјавом или потезом којим боде очи једном од три конститутивна народа. Таман када грађани одахну, појави се неко да их подсети да узречица „мирна Босна“ само за Босну не важи.
Последња особа која је узбуркала страсти у БиХ зове се генерал-мајор Антон Валднер, командант ЕУФОР-а, мировних снага ЕУ у БиХ. Он је упозорио босанскохерцеговачке политичке лидере да је ЕУФОР спреман да у кратком року интервенише уколико дође до нових сукоба у БиХ.
ЕУФОР не представља озбиљнију војну снагу, у свом саставу има распоређених 800 војника, али Валднер се није устручавао да запрети и позивањем резервних снага, уколико то буде потребно.
На Валднерову изјаву надовезао се и његов новопостављени колега, оперативни шеф ЕУФОР генерал Џемс Еверард, који је изјавио да постоји игра спољних утицаја у ширем региону Западног Балкана и да у случају БиХ те игре могу утицати на напредак земље.
Чему претње и звецкање оружјем, и то од стране у БиХ неизбежног међународног фактора у тренутку када се у Босни ситуација смирује? ЕУФОР се није оглашавао ни поводом референдума у Републици Српској, нити је пустио гласа када је Бакир Изетбеговић изазвао скандал покушајем да изнова покрене тужбу против Србије за наводни геноцид. Ти тренуци чинили су се много опаснијим по стабилност БиХ од садашњег.
Шта је, дакле, нагнало два генерала да сада, после свега, када се ситуација смирује, запрете босанскохерцеговачким политичарима?
Декан Факултета за безбедносне студије Универзитета у Бањалуци Предраг Ћеранић каже да би волео да су генерали били јаснији и да су рекли на какву безбедносну претњу тачно мисле.
„Шта су то безбедносне претње које би дале повода да ЕУФОР реагује у БиХ? Да ли мисле на повратнике са сиријског ратишта? Према речима министра Мехтића, 226 грађана БиХ је отишло у Сирију, 50 је погинуло, 46 се већ вратило, а 115 је још тамо. Да ли је командант ЕУФОР мислио на ту структуру, која би у датом моменту могла да, на подстицај са стране, отпочне неке сукобе у БиХ? Да ли мисли на њих или на „растућу руску претњу“ коју многи европски медији потенцирају указујући да су руске политичке амбиције велике, да су забрињавајуће, да ЕУ и НАТО морају реаговати како би се они спречили на Балкану. Ту командант ЕУФОР-а није био прецизан, волео бих да се у том смислу изјаснио“, каже Ћеранић.
Он подсећа на неефикасност снага ЕУ у Сирији и пита се како ЕУФОР мисли да буде ефикасан против исте структуре у БиХ.
Ћеранић не верује да команда ЕУФОР има информације о безбедносним претњама по БиХ које не би биле познате и шире, али ако их знају, било би корисно да их обелодане у смислу превентивног спречавања.
„Ако знају да нека илегална герилска група спрема терористички напад у БиХ, било би добро да они то кажу, именују их у циљу осујећења таквог напада. Јер овом изјавом, која је прилично неодређена и широка, дају простор за нагађања и за различите манипулације“, објашњава Ћеранић.
Једине резервне снаге које ЕУФОР има је НАТО, а најближе НАТО трупе су у Хрватској, каже Ћеранић.
За бањалучког војнополитичког аналитичара Гостимира Поповића, изјаве генерала ЕУФОР-а представљају уобичајену причу којом они на локалном нивоу скрећу пажњу на себе.
„Треба имати у виду неколико чињеница. ЕУ нема своје снаге, нема свој концепт безбедности и ЕУФОР се не може називати никаквим европским снагама, јер оне практично не постоје чак ни у неком заметку. То је једна групација Јужног крила НАТО-а која овде упорно прави неред и на тај начин скреће пажњу на себе“, каже Поповић.
Читава прича је, додаје он, усмерена на самопромоцију и да, можда, мало уплаши политичаре.
Ни Поповић не верује да команданти ЕУФОР-а имају додатне информације о безбедносним претњама по БиХ, које не зна нико други у БиХ.
„Да ли ће бити сукоба или их неће бити, најмање зависи од снага ЕУФОР-а, ако су то уопште снаге, већ зависи од оних који делују из позадине. То су, вероватно, НАТО, САД и неки други системи. ЕУФОР, као организација, не може се схватити озбиљно“, закључује Поповић.
