Југоносталгичари воле да кажу: „Док смо били другови — живели смо као господа“. У социјалистичкој Југославији, Први мај је био један од најважнијих празника кад је потпуно запослена радничка класа најчешће спајала два слободна дана са викендом и током (продуженог) празника рада препуштала се нераду.
Уз свако славље ишла је пригодна музика, па вас подсећамо на „хитове“ који су обележили првомајске прославе у „бољој прошлости“.
Песма раду — првомајска химна „незнаног јунака“
Ниједна званична првомајска прослава није се могла замислити без „другарске песме која слави рад“. Данас је немогуће утврдити ко је аутор незваничне химне празника рада, песме без које је некад биле незамисливе прославе на уранцима уз волове на ражњу.
Омладинске радне акције — радне прославе празника рада
Док су се празници рада прослављани свечано, омладина је летње распусте обележавала радно, на омладинским радним акцијама на којима су само крампом и лопатом обнављали инфраструктуру земље, у знатно већој мери него што се данас то ради уз савремену механизацију и тендере, концесије, кредите ММФ-а, Светске банке…
А где су млади, ту је песма игра и весеље, тако да су током бројних радних акција настале и бројне „бригадирске песме“. Овај пут, доносимо вам један бригадирски хит чувене Корни групе.
Херојско срце, руке и лопата
И после Титове смрти, омладина је славила „култ рада“, тако да је и Забрањено пушење снимало, условно речено, пригодне првомајске песме попут „Абида“ и „Срце, руке и лопата“ .
Шта је славље без друга Тита?
Као и током свих важних датума у СФРЈ, централна личност сваке прославе био је маршал Јосип Броз Тито, о коме је испевано више песама него о свим народним херојима, ударницима и осталим носиоцима Партизанских споменица. Овај пут, подсећамо вас на песму коју је покојном маршалу посветила највећа звезда некадашње Југославије — Здравко Чолић.
Па, па, пролетери…
Данас је јасно да није све било идеално у „земљи радника и сељака на брдовитом Балкану“ а такви тонови могли су се чути и у популарној музици социјалистичке Југославије.
Другу страну медаље „радничког самоуправљања“ можда је најбоље опевао Рундеков Хаустор у песми „Радничка класа одлази у рај“.
Па, па пролетери, и уживајте у првомајском уранку.
