Јемен, најсиромашнија земља Блиског истока, већ неколико година је у жижи јавности због крвавог грађанског рата. За разлику од својих богатих суседа, она нема нафту и гас, али као и њена другарица у несрећи — Сирија, налази се на енергетском чворишту: излази на најважнију нафтну артерију на свету, мореуз Баб ел Мандеб, који повезује Индијски океан и Црвено море и кроз који пролази сва нафта која се произведе у региону. Прекид овог пута изазвао би колапс на нафтном тржишту.
Све је почело „Арапским пролећем“, које је изазвала Саудијска Арабија 2011-2012. године. Ауторитарни и прозападни председник Абдулах Салех, који је владао земљом од уједињавања севера и југа Јемена, збачен је с власти, а на његово место постављен потпредседник државе Мансур ел Хади, човек Ријада.
Тада је на територији бившег Северног Јемена створена коалиција Салеха, дела војске и локалних шиита — Хута, који су почетком 2015. године преузели власт над престоницом Саном. Након тога су прешли у офанзиву на Јужни Јемен. За то време Хади је побегао у луку Адану, а затим у Ријад. Све ово је натерало део арапских земаља на челу са Саудијском Арабијом да почну 25-26. априла 2015. године интервенцију у Јемену како би на власт вратили своје марионете.
„Метеори“ изнад Саудијске Арабије
Арапску коалицију са Саудијском Арабијом на челу чини десет држава, између осталих, Уједињени Арапски Емирати, Кувајт, Катар, Бахреин, Јордан, Египат, Судан, Мароко, Пакистан, док им подршку пружају САД. Такав однос снага се тешко може наћи у историји ратовања. По квалитету и квантитету не постоје бројке за поређење. Треба само рећи да побуњеници немају ниједан брод нити авион, док о савременом офанзивном наоружању не треба ни говорити. Међутим, они имају тактичке ракете, пре свега совјетску „точку“ и Р-17, које имају домет 300 км. Њима су Хути више пута успешно гађали војне објекте северног суседа. Кинеске обалске противбродске ракете користе за борбу на мору.
Са друге стране, нпр. Саудијска Арабија има један од највећих војних буџета на свету. Међутим, ситуација у Јемену је управо показала да рат не добија јачи већ упорнији, мотивисанији, а за Саудијце ратују најамници, који су ту само због великог новца. Уместо да арапска коалиција прегази Јемен америчким „абрамсима“, „хамерима“, уз подршку армаде Ф-15С и „апача“ за месец дана Хути су им дошли пред врата. Практично, медији свакодневно извештавају о успешним нападима Хута на положаје саудијске војске, а чак прелазе и границу северног суседа. У септембру 2016. године балистичка ракета је погодила војну базу, недалеко од града Таифа, а 6. фебруара ове године војну базу Мазахимија, која се налази 20 километара од Ријада, и створила панику у граду. Саудијска власт је народу ситуацију објаснила „падом метеорита“. То заиста делује невероватно, с обзиром да се ради о застарелим ракетама, а Саудијска Арабија поседује модерне ПВО системе „патриот“.
Осиње гнездо
Постоји и трећа сила у јеменском конфликту — терористичке организације Ал Каида на Арапском полуострву и ДАЕШ на истоку земље, којима су главни противници Хути. Ова држава је постала централна база Ал Каиде на Блиском истоку, на којем има своје емирате, контролише градове, нафтоводе и саобраћајнице углавном у централним и југоисточним регионима.
ДАЕШ још увек није успео да се укорени међу локалним становништвом и ту и тамо изводи самоубилачке нападе на војску Јемена, али далеко је од онога што раде њихове присталице у Сирији. У одсуству централне власти у земљи и са великим финансијским могућностима, могао би себи наћи уточиште у овој увек немирној држави. Арапска коалиција не бомбардује њихове позиције, фактички су савезници. Једино САД уз помоћ дронова с времена на време изводе нападе на њихове положаје.
Русија, Иран, САД — сви би нешто хтели од Јемена
Иако је овај регион прилично удаљен од Русије, Москва је увек била заинтересована за њега. У другој половини 20. века, кад је Јемен био подељен на две државе, Север и Југ, СССР је имао своју базу у Северном Јемену. Међутим, у светлу сиријске кризе, он је постао врло важан и за Русију. Геостратешко бављење Ријадом у Јемену помаже Русији решавање кризе у Сирији. Саудијска Арабија са својом тврдоглавошћу тражи да Башар ел Асад буде смењен, чак је у једном тренутку претила и копненом инвазијом. Сама портпаролка МИП-а Русије Марија Захарова их је тада питала: „Страх ме је да питам, а у Јемену сте већ све побили?!“. Наравно, није Ријад сила која може да води борбе на два фронта. Може се рећи да је Јемен спасио Сирију.
Што се тиче Ирана, за њега је Јемен од стратешког значаја. Рат на југу Арапског полуострва многи сматрају прикривеним сукобом Саудијске Арабије и Ирана. Хути су шиити, а пошто је Техеран „престоница“ овог исламског правца, изгледа логично да на његову помоћ могу да рачунају. Више пута су били пресретани бродови којима се допремало оружје за побуњенике из Ирана, али не треба сумњати да је то само детаљ.
Поред Русије и Ирана, и САД имају своје интересе у Јемену. Обамина администрација није хтела да улази у овај конфликт, осећајући, са правом, да то може бити други Авганистан. Међутим, Доналд Трамп не мисли тако. Наравно, све то се може гледати из шире перспективе. Трамп има само један циљ на Блиском истоку, који се поклапа са саудијским — обуздавање Ирана. У фебруару током неславне операције у Јемену САД су изгубиле војнике и јединствени авион „оспреј“, док је у марту америчка коалиција извела 70 налета над целим Јеменом, више него за читаву прошлу годину. Ескалација сукоба може довести до затварања Баб ел Мандеба, што ће се одразити на читаву светску трговину и неизбежно довести до раста цена нафте.
Арапска коалиција није имала већег успеха за последњих годину дана, без обзира на свакодневна бомбардовања Јемена, током којег се не бирају мете — све је мета, и људи и болнице и школе. Тренутно, централна влада контролише централне, источне и јужне регионе, укључујући луку Аден, док Хути држе северозападне регионе са престоницом Саном. Нема сумње да ће овај рат дуго трајати. И ако Саудијци освоје Сану, то неће значити и крај сукоба, већ само почетак герилског рата који ће их заиста скупо коштати.
