Можда је тачно да, као што је рекао Толстој, срећне породице личе једна на другу, док је свака несрећна на свој начин, али када говоримо о државама веома лако уочавамо сличности које постоје када у њима дође до криза.
Тако је и са кризом у Македонији. Не можемо да се отмемо утиску да македонска криза подсећа на украјинску, као и да те две земље подсећају једна на другу. И једна и друга настале су у распаду већих државних творевина (СССР-а и Југославије), и једна и друга први пут у историји оствариле су независност у својој крајем 20. века.
Према речима историчара Александра Раковића, Македонија и Украјина се могу делимично упоредити. Међу њима постоје и фундаменталне разлике, каже он.
„Прва разлика је величина тих држава. Украјина је једна од највећих држава у Европи, Македонија је једна од мањих, и по територијалној распрострањености, и по броју становника“, каже он и додаје да у Украјини постоји најмање четири идентитета становника.
Западна Украјина настањена је унијатима који се сматрају ближим Пољацима него Русима; централни део Украјине настањен је већинским становништвом које себе сматра сродним Русима, али нису спремни да жртвују свој украјински идентитет, док у Донбасу и областима око Харкова и Одесе већинско становништво чине они који себе виде као део руског света. На крају, четврта целина сада је део Русије — Крим, чије се већинско становништво сматра Русима, описује Раковић.
![Борбе у Донбасу Борбе у Донбасу - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110934/44/1109344421_0:0:3076:2047_600x0_80_0_0_edb9c1a79b967edf51297aa6a5d8feb2.jpg)
„Видимо, дакле широк спектар идентитета који иде од екстремно украјинског и антируског до руског. С тим у вези, прилике у Украјини су веома специфичне и у етничком смислу, најспецифичније су у том делу Европе“, каже Раковић.
У Македонији постоји два идентитета — македонски и албански.
„Код самих Македонаца, чини се да је однос окренутости ка суседним народима, окренут извесно ка Србима. Живот у Југославији учинио је своје, и иако Македонци деле сличан језик са Бугарима, културолошки су се дефинисали као део ширег југословенског идентитета и виде себе најближим Србима“, каже Раковић.
![Сукоби демонстраната и полиције у Кијеву Сукоби демонстраната и полиције у Кијеву - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111009/46/1110094664_0:0:3954:2943_600x0_80_0_0_82a3c2a2ac3a06b6eebe8fa915e4541d.jpg)
Албанци у Македонији пак себе сматрају делом широм албанске целине и раде, заједно са Албанцима са Косова и из Албаније, на стварању „Велике Албаније“.
„Док се Македонци боре за очување целовитости своје државе и не доводе у питање идентитет македонских Албанаца, они који се у Украјини боре за Украјину каква данас јесте, потпуно доводе у питање идентитет Руса у Украјини. То су, опет, неке разлике које су изричите на примеру Македоније и Украјине“, каже Раковић.
Још једна сличност намеће се посматрачима — и Украјина и Македонија запале су у кризу која прети њиховим распадом. И Украјина и Македонија биле су стабилне док су биле делови већих целина (СССР-а и Југославије). Са распламсавањем криза, постављено је и питање њихове одрживости као независних државних ентитета.
„Када је реч о Украјини, види се — не може да опстане као један ентитет. Она је већ сада расцепкана: Крим је присаједињен Русији, иако Запад то не прихвата; Донбас се налази под контролом руског дела украјинског народа. А питање је шта ће бити са западном и централном Украјином, зато што ни ти ентитети нису исти. На западу се говори украјинским језиком, у централном делу говори се углавном руским. Већ се сада види да је то дубоко подељено друштво“, објашњава Раковић.
Када је реч о Македонији, Раковић мисли да има наде да она остане целовита држава, али да ће за опстанак Македоније бити потребна нека врста, како каже, лабаве интеграције са Србијом.
![Демонстранти у македонском собрању у Скопљу Демонстранти у македонском собрању у Скопљу - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111096/66/1110966624_0:0:4808:3000_600x0_80_0_0_b4be1f6531978957f4d03fffffa0d17f.jpg)
„Не да она буде део неке нове Југославије, пре свега, Београд нема намере ништа да намеће Скопљу, ако Македонци желе да буду у заједници са Србима, добро су дошли. Али мислим да је неки оквир који би чинили Србија, Црна Гора, Република Српска и Македонија гарант сигурности“, каже Раковић.
За разлику од Македоније, Украјина нема са ким да иде у интеграције, каже Раковић.
„Видели смо прошле године да Холандија није прихватила да Украјина постане придружени члан ЕУ. Самим тим, ЕУ није прихватила никакве интеграције са Украјином“, закључује Раковић.