Иако звуче као филмски заплети, случајеви људи који су доспели на пуста острва и преживели без ичије помоћи нису фикција — троје их је заиста то задесило. Захваљујући невероватној храбрости и инстинкту за преживљавање, успели су опстати у немогућим условима.
Ада Блекџек — две године на Рангеловом острву
Ескимка Ада Блекџек рођена је на Аљасци, а као млада се удала и родила троје деце, од којих је тек једно преживело. Смрт њеног супруга довела ју је на руб егзистенције, па је морала привремено сместити свог сина у сиротиште док она заради новац за живот. Придружила се експедицији која је путовала преко Чукотског мора до руског Рангелског острва. Експедицију је планирао и финансиорао Вилхјалмур Стефансон, а водио Канађанин Алан Крафорд. Стефансон је намеравао да насели петоро људи (једног Канађана, тројицу Американаца и Ескимку Аду) на северносибириско острво и прогласити га канадским. Досељеници су помно бирани по својим знањима и вештинама.
Међутим, после доласка на острво, 15. септембра 1921. временски услови су се знатно погоршали и брзо им је понестајало хране. Нису успевали да лове животиње, па су се након два месеца проведена на острву три мушкарца решила да потраже помоћ. Покушавали су да пређу више 1.000 километара преко смрзнутог Чукотског мора према Сибиру, остављајући Аду (које је била запослена као куварица) и Американца Лорна Најта на острву. Најт је патио од тешког облика скорбута и Ада се бринула о њему, а тројица мушкараца више никад нису виђена.
Најт је преминуо у априлу и Ада је остала сама. Сналажљива Ескимка некако је нашла начин да преживи у дивљини пуне две године. Ловила је животиње, скупљала скромне плодове и грејала се уз ватру. После две године је, 19. августа 1923, спасена. Била је потпуно уредног психичког стања, доказујући женску снагу вођену жељом да опет види свог сина.
Ада је преминула 1983. у позној старости. Имала је 85. година.
Капетан Чарлс Бернард —годину и по на острву Игл
После катастрофе британског брода „Изабела“, недалеко од обале острва Игл 1812. године, амерички брод „Нанина“ дошао је у помоћ. По спасавању посаде британског брода, капетан Чарлс Бернард је схватио да немају довољно залиха и средства како би спасили утопљенике и одлучио да оде до острва у пратњи неколико својих људи како би прикупили храну и воду.
Пошто су капетан и његови људи напустили брод, Британци су га преузели и оставили алтруистичног Бернарда и његове људе на острву. Бернард и неколико људи чудом и великом истрајношћу су успели да преживе 18 месеци на пустом острву. Уселили су се у камена склоништа која су некад изграђена као осматрачнице за посматрање бродова који пролазе.
Маргарет де ла Роа — две године на Острву демона
Француски истраживач Жак Картије предводио је 1541. године експедицију према Њуфаундленду у пратњи Маргарет де ла Роа, која је тада имала само 19 година. Током путовања, Маргарет се заљубила у младог Картијеа, а њен ујак и окрутни пират Жан-Франсоа Робервал се толико наљутио на њу и одлучио је да је остави на тзв. острву демона (данашњем острву Харингтон) у близини реке Сент Пол.
С брода је избачен и Маргаретин љубавник и њена служавка која је, наводно, подстицала аферу. Док су били на острву Маргарет је родила дете које је умрло од неухрањености, а касније је глад пресудила и служавки и Картијеу и Маргарет остала сама заглављена на пустом острву.
Преживела је једући месо дивљих животиња које је сама ловила, а склониште је пронашла у једној од пећина на острву. Живела је тако пуне две године док је није спасила група баскијских рибара.
