Овај закон треба да потпише Доналд Трамп, а аналитичари сматрају да се амерички председник неће противити спровођењу такве политике, већ да ће се радије одрећи својих предизборних обећања о „глађењу“ односа са Москвом него што ће себи дозволити да се у овој ситуацији супротстави Конгресу.
Осим тога, додају стручњаци, конфронтација са Русијом сада иде наруку Трампу, то је нека јединствена „претња“, која му омогућава да остане у савезу са антируским јастребовима, који у ствари диктирају и кроје политику конгреса.
„Формирање оваквог комитета би значило да САД и Русија улазе у нову фазу Хладног рата и новог конфликта. Током деведесетих и почетком двехиљадитих се чинило да су Москва и Вашингтон превазишли идеолошки конфликт и да су остали конкуренти само у области економије. Али сада видимо да то није тако, јер када се ради о Русији за Вашингтон су политичке и идеолошке противречности важније од економских интереса. Формирање комитета би значило да се САД не сналазе са унутрашњим проблемима. Увек када амерички политичари, поготово демократе, причају о ’утицају Русије‘, имам утисак да они на тај начин признају да је Русија у САД утицајнија од њих“, каже за Спутњик руски политиколог Леонид Крутаков.
„Зашто Сједињене Државе форсирају ’руску тему‘? Одговор је следећи — Америка је постала жртва идеје о глобализацији тржишта, идеје коју сама пропагира широм света. Сада Вашингтон нема добру агенду да понуди својим савезницима, и као уједињавајући фактор се нуди ’спољна‘, односно ’руска претња‘. Мислим да Трамп неће спречавати формирање овог комитета, али он би требало да има у виду да ће од ове одлуке зависити ко ће направити још један корак ка победи: присталице стратегије претходног америчког руководства или они који се залажу за нормализацију односа са Москвом“, закључује Крутаков.
Из документа се закључује да ће се новоформирани комитет борити против руског „тајног емитовања, манипулације медија, дезинформисања, финансирања агената утицаја“, а међу претњама се спомињу и „контраобавештајни рад, убиства и терористички акти“.
Доношење овог закона је заправо последица америчке хистерије која траје већ месецима, а повезана је са наводним руским мешањем у америчке изборе.
Америчка влада ниједном није изнела никакве доказе о учешћу Русије у хакерске нападе, чији је циљ био, како тврде америчке демократе, да се утиче на исход председничких избора. Трамп је назвао „смешним“ изјаве о умешаности Кремља у америчке изборе и одбацио је тврдње да је током изборне кампање имао подршку Москве. Хилари Клинтон је за свој пораз на изборима оптужила директора ФБИ, „руски Викиликс“ и лично Владимира Путина.
Шеф ФБИ Џејмс Коми у Русији види „највећу претњу америчкој демократији“. Он је, говорећи у Сенату, рекао да се Москва „умешала и наставља да се меша“ у политички живот САД, али за такве тешке речи, по обичају, није изнео никакве доказе.
Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров је рекао да Москва жали што се у САД наставља русофобична кампања која је покренута још у време Барака Обаме.
„Чујемо многобројне оптужбе Русије за све смртне грехе, који су на ивици хистерије. Видимо како Конгрес формира неке међуминистарске структуре које ће се бавити истрагом руске претње. До сада нисмо видели нити чули иједну чињеницу која барем некако потврђује оно за шта нас оптужују“, истакао је Лавров.
Према тексту документа, у специјални комитет за борбу против „прикривеног утицаја Русије“, треба да уђу представници канцеларије директора Националне обавештајне службе, Стејт департмента, Министарства одбране, Министарства финансија, канцеларије Генералног тужиоца, Министарства енергетике и Федералног бироа за истраге.
Ова канцеларија ће морати свакодневно да подноси извештаје Конгресу о свом раду и рапортира о наводним покушајима Русије да утиче на САД.
Осим тога, закон обавезује државног секретара САД да заједно са директорима ФБИ и главне Националне обавештајне службе „уведе обавезни режим прелиминарног обавештавања“, који ће се односити на сва путовања руских дипломата и особља конзулата у САД.
У овом тренутку, руске дипломате нижег и средњег ранга морају да обавештавају америчке власти ако излазе изван зоне од 25 миља од центра града, где се налази седиште дипломатске мисије.
Осим тога, шеф америчке спољнополитичке канцеларије и обавештајне службе развијају „писмени механизам размене информација о свим кретањима руских дипломата и њихове „послушности“ у оквиру новог система контроле.
Подсећања ради, крајем децембра 2016. године администрација америчког председника Барака Обаме увела је санкције против девет руских институција, компанија и појединаца за „мешање у изборе“ и „притисак на америчке дипломате“ који раде у Русији. Истовремено, амерички Конгрес објавио је да намерава да спроведе сопствену истрагу о овом питању.
