У српској јавности се изврће редослед потеза. Ми прво морамо да дефинишемо шта су наши интереси, па тек онда да тражимо нове савезнике. У супротном, интереси савезника постану и ваши. То једном историјском народу као што су Срби не сме да се дешава. Налазимо се у свеобухватној кризи,али то не значи да смемо да одустанемо од својих интереса. Албанци су очигледно успели да их дефинишу, што сами што уз помоћ савезника, и њихов циљ је да Србија призна независност Косова. То видимо из последњих иступа Едите Тахири, Хашима Тачија и Едија Раме.
Овако за Спутњик тренутну критичну позицију у односима Београда и Приштине оцењује Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе.
Много тешких речи протеклих дана упућено је из Приштине ка Београду. Бивши лидер ОВК Рамуш Харадинај, поручио је премијеру Србије и будућем председнику да се „не игра са Албанцима“ и да се „не качи с њим“. Какви могу да буду односи Београда и Приштине после оваквих изјава?
— Развоја односа Београда и Приштине, или условно речено Београда и Тиране, нема, они стагнирају од 1999. Последњи покушај да се поправе био је 1998. када је на иницијативу тадашњег председника Слободана Милошевића потписана Крфска декларација, али су интереси НАТО-а и западних сила превагнули. Албанска политичка елита која је била спремна на договор са Београдом се повукла и од тада присуствујемо овоме што данас гледамо.
А шта је то данас на делу?
— Дакле, Албанци су у политичкој и геополитичкој офанзиви, а ми у повлачењу. До 2008. држали смо се међународног права као основа за заштиту својих интереса, а од тада смо се ослонили на неке друге ствари. Веровали смо да ће ЕУ бити поштен медијатор за успостављање новог политичког договора и данас смо се нашли ту где јесмо. Начин на који наступа Рамуш Харадинај показује сигурност Албанаца у позицију коју су заузели и показује нама колико се налазимо у небраном грожђу и у једној несолидној ситуацији до које смо дошли претераним уступцима.
Едита Тахири, каже да би дијалог са Србијом требало да се настави да уђе у завршну фазу, слично разговорима у Бечу. Да ли је то реалан план?
— Бечки формат је пропао зато што се инсистирало на независности Косова. Имали смо процес који је био неприхватљив за Србију — уместо Резолуције 1244 требало је да усвојимо документ којим би се Београд сагласио са независношћу Косова. После тога смо имали преговоре „тројке“ која је инсистирала прво на статусу па стандардима, а наша логика је била обрнута. Посматрано из ове перспективе, били смо у праву, али од тога немамо корист, јер у међународним односима влада анархија. Албанци су потом уз подршку Вашингтона кренули у једностране потезе које би сада да легализују и легитимишу. Легитимизација им је у доброј мери успела, јер је Србија потписала бриселски споразум, а такозвана Република Косово је чланица низа међународних организација. Ипак, за потпуну легализацију потребно је учлањење Косова у УН, што Београд још не дозвољава. Дакле, Тахиријева говори оно што сви знамо и што се већ три године говори по кулоарима, а то је да су ови преговори организовани да би Србија признала Косово, а не да би ми сада развијали односе.
Али Србија на то не мора да пристане…
— Србија не мора да пристане ни на шта од овога што је потписано бриселским споразумом. Ми смо давали једну по једну ингеренцију, а заузврат ништа нисмо добијали. Чак се из извештаја Еулекса види да се инциденти који су раније постојали и даље понављају, а претње Дечанима не престају.
Колико је криза на КиМ повезана са оном у Скопљу и какве су ваше прогнозе за дешавања у Македонији?
— Македонија се дугорочно неће одржати, ово је почетак њеног краја. За Македонце је опасна демографија, у 2016. је било више немакедонских новорођенчади од македонских, тако да је реална претња да у наредних 40 до 50 година постану мањина у својој држави. Такође, Македонија се због лоше економске ситуације суочава са великим одливом образовног становништва. Са друге стране, постоји навалентан и врло агресиван албански фактор који завршава свој историјски посао. Раде на неколико фронтова и то не без велике подршке страних сила. Симптоматично је да се фронт у Црној Гори и у Грчкој не отвара, јер не могу да се сукобљавају са неколико супарника истовремено. И када је Америка отварала кризе на Балкану, отварала их је једну по једну. Није истовремено желела да се бави Републиком Српском Крајином и уређењем БиХ. Према Србији могу да поступају врло дрско и безобразно, а у Македонији су добро искористили ту своју уставну позицију коју су имали после потписивања оквирног споразума из Охрида, тако да ће сада захтевати промену Устава и испуњавање дела Тиранске платформе. Ићи ће се у стварање „Велике Албаније“ ако не у правно формалном смислу, онда на начин како функционишу везе између Косова и Албаније. То је њихов циљ још од призренске лиге и никада у историји нису имали позицију какву имају данас.
Чију они то подршку имају?
— Према запису руског дипломате и истраживача Ивана Јастребова 1.078 године документ призренске лиге састављен је у британском конзулату уз присуство аустроугарског конзула, дакле још тада је један документ написан на територији туђе земље. Албанску заставу је рецимо на захтев грофа Талоција, тадашњег министра спољних послова аустроугарске, израдио модни студио из Беча, а гроф је платио из свог џепа. Албанско заокруживање националне идеје увек је било повезано са спољним фактором, некада су добијали ветар у леђа из Беча или из Лондона, а данас из Вашингтона и Берлина. Албанаци су најмлађа нација, а Американцима то одговара и сада се играју на Балкану као што су се играли са муслиманским народима на Блиском истоку. Има истине у томе што је министар спољних послова Албаније рекао у Вашингтону — подршком Албанцима Америка спречава јачање руског утицаја на Балкану, а ја бих додао и кинеског.
Зашто кинеског?
— Кинези су пре десет година у Србији били само у Блоку 70, а данас је Кина највећи инвеститор у нашој земљи. Док је трајао други чеченски рат, Владимир Путин је потписао указ о повлачењу руских војних снага са КиМ, тада нисмо могли да се ослонимо на руску помоћ на терену, али нас је подржавала у Савету безбедности, Савету Европе. Данас је сасвим другачије. Можда је заправо све ово што Америка ради са Албанцима контрареакција на руску и кинеску иницијативу на Балкану.
Новоизабрани председник македонског парламента био је Бриселу, где се састао са највишим званичницима ЕУ. Како то треба да тумаче земље региона?
— Он је веома живописна фигура, двапут је дезертирао из војске, а као припадник такозване Ослободилачке народне армије после потписивања Охридског споразума дошао је на место министра одбране Македоније. То је за Македонце било понижење исто као што би било за Србе да Рамуш Харадинај буде министар одбране у Влади Србије. Џафери не представља неки велики политички капацитет, он је локални играч, политичар за краткорочну употребу али не треба да нас изненади што су га примили бриселски званичници. Исто тако, не видим како ће ти исти политичари натерати Иванова да преда мандат било коме. Претпостављам да ће покренути импичмент, што ће земљу увести у још дубљу кризу.
Шта говори посета Русији немачке канцеларке Ангеле Меркел, Реџепа Тајипа Ердогана?
— Ово што се дешава са Ердоганом и са Меркеловом пре има везе са изборима у Немачкој. Путин је дозволио Меркеловој да у Русији говори о правима хомосексуалаца и стању људских права у Чеченији и на то јој уопште није приговорио. Јасно је да је Меркелова морала нешто тако да каже за домаћу употребу. Немачкој канцеларки је врло битно да РТ и уопште руски медији против ње не покрећу кампању налик оној против Хилари Кинтон. Чини ми се да је кључну улогу одиграла Раша тудеј, која је из дана у дан поткопавала позицију Хилари Клинтон. У Србији можда слушаоцима изгледа апсурдно али РТ је најгледанија и најутицајнија у САД, док је у Великој Британији тик иза Би-Би-Сија, тако да је Меркеловој стало да не крену у тај пропагандни рат против ње. Такође, битно јој је да у наредним месецима не буде ни једне једине нове избеглице на територији Немачке. Она са Ердоганом после свих спорова које су имали не може да разговара директно али претпостављам да је неки договор постигла са Путином. Путин ће вероватно замолити турског председника да не пушта ниједну од три милиона избеглица док не прођу избори у Немачкој. Са друге стране, Русији одговара да Меркелова задржи садашњу позицију због дешавања унутар Социјалдемократске партије, јер ће њих на изборима водити Мартин Шулц, еврофанатик, неолиберал који је веома близак Хилари Клинтон.
Шта Русија добија останком Меркелове на канцеларској позицији?
— Решење украјинске кризе. Њу више нико не може да трпи, јер она до сада коштала преко сто милијарди евра, пре свега пољопривреду ЕУ. У условима рецесије и мигрантске кризе Европска унија више не може да дозволи да украјинска криза тиња, мински процес мора да се одблокира да би се поново успоставила трговина. Блокирањем Русије европске компаније изгубиле су своју позицију, узели су их Турци, Кинези, Индуси, па чак је наша Србија преузела тржиште јабука Пољацима. Европским компанијама ће бити врло тешко да се да се врате на руско тржиште, а због неолибералних медија и пораста русофобије, они неће смети да укину санкције, па ће морати да траже нека креативна решења и тумачења.
