Док Србија тражи веће ангажовање Европске уније на Балкану, Приштина захтева нови формат преговора са Београдом. Званичници са Косова верују да би дијалог требало подићи на виши ниво, сличан оном из Беча, који је резултирао планом Мартија Ахтисарија. Тај план није био прихватљив ни за Србију ни за Уједињене нације. Разговор коме Приштина тежи је на највишем нивоу власти — председничком, и то није никаква тајна, али јесте непознаница зашто Приштина помиње бечке усред бриселских преговора?
Политиколог Душан Јањић објашњава да Приштина жели не само да промени формат преговора, већ и његов садржај.
„Значи не само формат, односно облик статуса учесника, већ и да одреди тему. Прелазак ка формату бечких преговора има шири консензус и међу албанским политичарима и у њиховој јавности. Сам формат значи неколико састанака, на којима се завршавају све теме. Значи убрзавање. Приштина додатно тражи од ЕУ и да се тај разговор који је вођен у Бечу настави, и да му тема буде правно-обавезујући документ. Дакле, завршни документ, по коме треба да се оконча процес нормализације односа, што се Приштине тиче — што пре. По идеји Приштине, тај разговор треба и наставити у Бечу, а не у Бриселу. ЕУ би, како Приштина предвиђа, такође требало да остане нека врста водитеља преговора. Албански лидери траже и да се формира већа посматрачка група из међународних кругова, која би пратила и преговоре и извршавање“, открива Јањић.
Оно што је по његовом виђењу спорно јесте чињеница да овакав план Пришине, бар засад, не може да прође у ЕУ из једног простог разлога.
„Брисел је ушао у преговарачки процес са Србијом и тачно предвидео у Поглављу 35 да се преговарачки процес у евроинтеграцијама Србије завршава после свих преговора Приштине и Београда. Дакле, Поглавље 35 се прво отвара и последње затвара. Осим тога, Поглавље 35 има и суспензивну моћ, што значи да може да заустави преговоре“, каже Јањић, додајући да ЕУ није баш задовољна Београдом због овог поглавља, и то је дефинисала у фебруару ове године у такозваном „нон пејпер“ документу.
Приштина, каже наш саговорник, сада користи тај благи прекор на рачун Београда да појача своју улогу у преговорима како би заузела што боље позиције. С друге стране, Београд не сме да дозволи да Приштина буде та која ће да диктира ток преговора Србије са ЕУ. У исто време, и Београд треба да прати припреме Приштине за преговоре јер они већ имају и одређеног преговарача, и план преговора и став, док Београд ту, тврди наш саговорник, касни.
Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе у емисији Радија Спутњик „Од четвртка до четвртка“ на ову тему је рекао да је „бечки формат пропао јер се инсистирало на независности Косова“.
„Имали сте Ахтисаријев процес који је изнедрио неприхватљив план за Србију уместо Резолуције 1244. Требало је да усвојимо документ којим би се Србија сагласила са независношћу Косова и потпуном легализацијом такозване Републике Косово у међународним односима. После тога смо имали такозвану ’тројку‘ која је такође инсистирала — прво статус па стандарди, а ми смо имали обрнуту логику, наши интереси су у том тренутку били другачији, говорили смо да се прво испуне одређени стандарди, па онда да расправљамо о питању статуса. Из ове перспективе гледано, показује се да смо били у праву, али то нам је од мале користи пошто у међународним водама влада анархија, и то што сте били у праву пре 10 година вам ништа не значи“, рекао је Пророковић.
Онај који има, додаје Пророковић, потенцијале и моћи, војне, економске и политичке, намеће своју вољу и своје решење. Дакле, закључује наш саговорник, после свега, Албанци су уз подршку Америке и кренули у једностране потезе које би сада да легализују и легитимизују. „Парафом на Бриселски споразум, ми смо им омогућили да легитимизују статус у међународним односима, али га још нису легализовали. Дакле, онај последњи корак, а то је учлањење Косова у Уједињене нације, неопходан је Косову за потпуну легализацију, и овде се ради о томе. Приштина је рекла само оно што ми сви већ знамо, да су ови садашњи преговори организовани да би Србија признала Косова, а не да би развијали односе у миру и просперитету“, мишљења је Пророковић.
Последња сесија преговора Београда и Приштине о Косову, уз посредовање „тројке“ Контакт групе, завршена је 28. новембра 2007. у Бадену, код Беча. Две недеље касније, 10. децембра, представници Контакт групе из ЕУ, САД и Русије, Волфганг Ишингер, Френк Визнер и Александар-Боцан Харченко, поднели су извештај генералном секретару УН Бан Ки Муну. Београд и Приштина остали су на својим позицијама — Београд је нудио суштинску аутономију у различитим варијантама, а косовски представници тражили су искључиво независно Косово.
