Прошле године, каже за Спутњик Сергеј Глушченко, координатор Бесмртног пука за Србију, у Београду се око 1.200 људи одазвало на ту акцију.
„Иако је био радни дан, дошло је веома много људи, не само из Београда, него и из других градова Србије и региона, а било је и наших сународника Руса“, каже Глушченко и додаје да се нада да ће и ове године манифестација бити исто тако широка и да ће учесника бити бар двоструко више.
Покрет Бесмртни пук основан је 2011. у Томску, а шетње потомака оних који су учествовали у Другом светском рату који носе портрете својих предака из године у годину окупљају све већи број људи: 2015. године широм Русије у акцији је учествовало око 12 милиона људи, а прошле године је тај број достигао 16 милиона, од чега је најдужа колона била у Москви, са 700.000 људи. У шетњи је учествовао и председник Русије Владимир Путин, чији је отац учествовао у рату.
Како то изгледа у Београду и ко су људи који су прошле године шетали у српском Бесмртном пуку? Глушченко истиче да су то људи којима су, баш као и онима који су шетали улицама Москве или престоницама још шездесетак других држава, у рату учествовали или су погинули деда, бака, отац, мајка, ујак…
„Историја Србије је тесно повезана са руском историјом, посебно историја борби у последњим ратовима. Многи Срби себе чак сматрају делом руског света, долазим у Србију и срећем те људе“, прича наш саговорник.
Питамо га да ли га је прича неког од њих посебно дирнула. Има једна, каже.
„Имам доброг пријатеља, Слободана из Београда. Има велику породицу, а у време Другог светског рата његов отац је био свештеник и нажалост стрељали су га комунисти. Питао ме је може ли и он да дође са сликом свог претка. Наравно, одговорио сам. Ми очекујемо све. Историја је тада била таква и ми је не можемо променити“, наводи Глушченко.
Он истиче да то показује да манифестација нема никакву идеолошку позадину и позива све да јој се прикључе, без обзира на верску или националну припадност.
Глушченко додаје да му је организационе послове олакшала чињеница да су се, када је дошао у Београд, припремом манифестације већ бавила два удружења, Фонд јединства православних народа и Координациони савет сународника.
Ове године Бесмртни пук Србија има знатно више партнера, међу којима је Град Београд, који, како каже Глушченко, даје озбиљну подршку.
На списку организатора су и Фонд светог Александра Невског, Савез козака Балкана, док су медијски партнери Руски експрес, Спутњик, сајт Сеница.ру, лист Политика, агенција Танјуг, тв канали РТС, РТ Војводина. Бесмртни пук има и групу на Фејсбуку која већ броји 1.800 чланова и стално расте.
Према речима Глушченка, још једна новина у односу на прошлу годину је што ће амблем Бесмртног пука у Србији добити српске атрибуте.
„Одлучили смо да направимо неки свој логотип, да се мало разликујемо и да нас препознају као Бесмртник пук из Србије“, каже, описујући симбол на којем ће се наћи црвени штит са крстом и оцилима у средини, као основни фрагмент српског грба који се налази и на војничким одликовањима попут Карађорђеве звезде.
Наш саговорник истиче да је акција логистички покривена, да је обезбеђен превоз аутобусима, а да се маршрута практично у 90 одсто поклапа са прошлогодишњом, једино што ће овог пута после Скупштине и Дома синдиката скренути ка споменику Николају Другом где ће шетња бити и завршена.
Након тога планиран је концерт српских и руских уметника који ће трајати око сат времена.
Глушченко напомиње да сви који не могу сами да одштампају фотографију свог претка и да направе транспарент могу да се обрате организаторима који ће то урадити уместо њих.
Иначе, ове године Бесмртни пук у Русији имаће неке новине. Над Хабаровском ће 9. маја пролетети „Бесмртна ескадрила“, а снима се и филм Бесмртни коридор који се може подржати путем СМС-а. Наравно, постоје и групе подршке Бесмртном пуку на социјалним мрежама и сајт на интернету. На њему свако може да исприча личну причу о неком члану своје породице који је учествовао у рату или да се повеже са истомишљеницима широм света који подржавају ту акцију.
Тако се Бесмртни пук проширио и на интернет заједницу, закључује Глушченко.
