Међутим, од покретања истраге у Сенату седамдесетих година прошлог века била је приморана да ограничи такве операције, пише „Гардијан“.
Међу најозлоглашеније операције ЦИА, које су имале за циљ убиства светских лидера, спадају покушаји убиства кубанског председника Фидела Кастра снајперима, али и завере које могу да се мере са најмаштовијим шпијунским филмским фантазијама, попут експлодирајућих цигара и отровног ронилачког одела, наводи лист.
Иако су покушаји ЦИА у случају Фидела Кастра били безуспешни, америчка обавештајна агенција успела је да уклони како директно, тако и индиректно, читав низ светских лидера.
Према подацима Министарства за државну безбедност Северне Кореје, ЦИА и даље примењује старе методе.
У саопштењу објављеном у петак, Министарство је оптужило ЦИА и јужнокорејску обавештајну службу да стоје иза недавног наводног покушаја убиства севернокорејског лидера Ким Џон Уна.
Покушај наводно обухвата „примену биохемијских супстанци, укључујући и радиоактивну супстанцу и отровну наносупстанцу“, а предност таквог напада је у томе „што не захтева приближавање мети напада, јер смртне последице наступају после шест или 12 месеци“.
За напад је наводно директно одговоран Севернокорејац који ради за стране обавештајне службе.
Иако такве тврдње не могу да се одбаце као потпуно бесмислене, имајући у виду дугачак списак умешаности САД у пучеве и убиства широм света, агенција је морала да ограничи таква убиства након што је истрага америчког Сената седамдесетих година прошлог века обелоданила размере таквих операција, наводи „Гардијан“.
Након истраге, тадашњи председник Џералд Форд потписао је 1976. године декрет у којем пише: „Ниједан функционер власти САД неће учествовати, нити бити део завере у остваривању политичког убиства“.
Упркос томе, САД никада нису у потпуности напустиле ту стратегију и само су промениле терминологију: уместо о атентатима, сада је реч о циљаном убијању, а уместо о ваздушном нападу на председника, ради се о нападу дроном на „терористичког лидера“.
Међу светским вођама који су били жртве покушаја убиства из ваздуха налазе се либијски лидер Муамер Гадафи, српски председник Слободан Милошевић и ирачки председник Садам Хусеин.
Године 1960. ЦИА је послала научника да смртоносним вирусом убије конгоанског првог премијера Патриса Лумумбу, за кога је Америка проценила да је превише близак Русији.
Будући да је он исте године смењен другим средствима, такав покушај је постао излишан.
Године 1973. ЦИА је учествовала у организовању свргавања чилеанског председника Салвадора Аљендеа, који је за Америку био превише лево оријентисан: преминуо је дан након пуча.
Наводна завера у Северној Кореји подсећа на убиство руског дисидента Александра Литвињенка 2006, пише лист и наводи да је британска истрага окончана након што је закључено да га је убила руска обавештајна агенција користећи полонијум у чају.
САД су развиле софистицираније методе од ове, нарочито у области електронског и сајбер ратовања.
Документ који је Викиликс објавио раније ове године, открива да је ЦИА у октобру 2014. покушала да хакује аутомобилске контролне системе, што би агентима омогућило изазивање саобраћајних несрећа.
Недавно неуспели ракетни тестови Северне Кореје, као и велики промашаји у иранском нуклеарном програму, приписују се директном или индиректном убацивању вируса у њихове рачунарске системе.
САД је признала осам покушаја атентата на Кастра, мада је он тврдио да их је било много више и да се мере стотинама.
„Да је преживљавање атентата олимпијска дисциплина, ја бих освојио златну медаљу“, рекао је једном приликом, навео је „Гардијан“.
Извор: Танјуг
