„Велико је питање шта то значи за Француску, ово је заиста премијера, никад нико тако млад није постао председник француске Пете републике, заправо у француској историји ретко ко је дошао на чело државе у тим годинама, чак ни Наполеон Бонапарта није био тако млад“, каже Јовановић.
Он подсећа да је Макрон ушао у трку пре мање од годину дана, када је почео да ствара свој покрет са идејом да је и левица и десница, да није ни левица ни десница. Јовановић указује да Макронов политички програм и даље остаје неидентификован.
На питање у ком правцу ће, после Макронове победе, ићи односи Србије и Француске, Јовановић подсећа да се он врло мало изјашњавао о спољној политици.
„Нисам сигуран ни колико је он стручан за спољну политику. Наравно, имаће своје саветнике, али мислим да нимало неће искочити из колотечине, из рутине француске спољне политике која иначе према Балкану и не постоји. Французи су још деведесетих година препустили Немцима главну улогу на Балкану, Британци иначе имају одређену улогу на овим просторима откад је света и века, али кад је ЕУ у питању, Немачка диктира темпо на Балкану, тако да ту Макрон неће ништа променити. Свакако неће променити набоље“, каже Јовановић.
Наш саговорник истиче такође да француски председник, ако жели било шта да уради, мора да има парламентарну већину. Парламентарни избори ће бити у јуну, дакле за месец дана, а иако је направио доста убедљив резултат у другом кругу, није сасвим извесно да ће Макрон успети да осигура и апсолутну већину у парламенту. Према мишљењу Јовановића, традиционалне странке, нарочито републиканци, бориће се за сваки мандат у парламенту.
„Питање је како ће Француском моћи да се влада у наредном периоду, није немогуће замислити неку врсту институционалне кризе“, сматра Јовановић.
Такође, није сасвим извесно ни да ће Емануел Макрон променити нешто у француској политици. Он је најављен као велика новост, а заправо је део система и поникао је у том систему.
„Сачекаћемо да видимо ко ће бити први министар. Ко год да буде, а највероватније ће бити неко из старе политичке класе, није сасвим сигурно да има неке нове одговоре на проблеме који тиште Французе, као што је проблем идентитета, имиграције, асимилације дошљака, проблем незапослености“, каже Јовановић.
Макрон није дошао као неко ко ће радикално мењати ствар и, оцењује саговорник Спутњика, неће излазити много из оквира који 25 година постоје у француској политици.
Јовановић подсећа и да су два од четири кандидата у првом кругу избора имала идеју да редефинишу односе с ЕУ — Ле Пенова и Меланшон.
„А када узмете однос према Русији, од та четири кандидата три су била за много нормалније, да не кажем партнерске односе са Русијом Владимира Путина. Једино је Еманул Макрон у обе те спољнополитичке стратегије, када су у питању ЕУ и Русија, био на трагу доминантне идеологије, праксе да је Русија недемократска држава и Владимир Путин није валидан партнер и да ЕУ нема алтернативу“, каже Јовановић.
Он указује да можда и ту треба тражити неке одговоре зашто је Макрон тако брзо доспео до позиције до које је доспео, и зашто се званичници ЕУ изузетно радују његовој победи.
„Није сигурно да би Европска унија преживела још један шок након ’брегзита‘, да на власт у Француској дође неко ко је за редефинисање односа“, каже Јовановић и истиче да то што је спасена Европа и то што је избегнут још један шок не значи аутоматски неку бољу будућност за ЕУ.
Наш саговорник напомиње да као што Француска има озбиљан проблем идентитета, имиграције и асимилације дошљака, ЕУ такође има озбиљан проблем јер је у пат-позицији.
„ЕУ се налази с једне стране у ситуацији када јој је потребна даља и дубља интеграција барем једног броја земаља, с друге стране, политичка интеграција није могућа јер нема солидарности међу европским грађанима, нема европског демоса, и то је само нека врста пат-позиције из које ће ЕУ врло тешко изаћи“, додаје Јовановић.
