Одлука о избору Таљата Џаферија за предеседника македонског Собрања данас је објављена у ’Службеном гласнику‘, али то аутоматски не значи да у наредних десет дана, како је иначе прописано, председник Македоније треба да понуди мандат за састав владе лидеру СДСМ-а Зорану Заеву, који је успео да обезбеди посланичку већину. То што је ту већину обезбедио на крилима „тиранске платформе“, коју су договорили лидери албанских партија са шефом у Тирани по одржавању избора, на коју је Заев пристао упркос критикама да је тиме учинио први корак ка неуставној федерализацији Македоније, аргумент је да рок од десет дана није пресудан да му се додели мандат. То, али и сва кршења закона и скупштинског пословника приликом нелегалног избора Џаферија за председника Собрања, председнику државе Ђорђу Иванову дају дискреционо право да не да мандат Заеву, каже за Спутњик аналитичар Центра за истраживања и анализе у Скопљу Александар Митовски.
„Ђорђе Иванов има дискреционо право да одлучи да ли ће некоме дати мандат или неће. Тачно је то да сагласно Уставу Иванов има обавезу да дâ мандат парламентарној већини, али као што је и раније рекао, постоје правни и политички разлози због којих он не може да дâ мандат“, истиче аналитичар из Скопља.
Он је подсетио да је Џафери изабран не само мимо пословничке и законске процедуре, него и са мање гласова него што је потребно. Да би био изабран, требало је да добије глас 61 посланика, а према свим снимцима са гласања које је могла да види и македонска јавност, за избор Џаферија гласало је, како је напоменуо, највише 58.
То што је ’Службени гласник‘ данас објавио да је он председник Собрања Македоније, просто је представљало његову законску обавезу јер је добио документ са архивским бројем и печатом генералног секретара скупштине. Друга ствар је, каже Митовски, што је свима познато како је Џафери дошао до печата.
На питање како ће се ова ситуација даље развијати и да ли постоји могућност, као што се најављује, да Собрање формира владу уколико Иванов не буде хтео да дâ мандат Заеву, Митовски каже да би то била антиуставна власт.
„Устав то не познаје. Устав каже да мандат за састав владе даје председник мандатару. Тек тада Собрање може да одлучује о саставу владе“, истиче он.
По његовом мишљењу, Иванов ће, највероватније, затражити гаранције од Заева и албанских лидера да ће одбацити „тиранску платформу“. „Ако добије ту гаранцију, он ће да додели мандат Заеву. У супротном, неће дати мандат, а они ће покушати да изгласају владу у Собрању путем антиуставних метода“, каже Митовски.
На питање да ли Уставни суд по службеној дужности може да покрене оцену уставности и законитости таквих поступака, он напомиње да Уставни суд управо има дужност да покрене иницијативу за преиспитивање уставности и законитости избора Џаферија за председника скупштине баш зато што ју је објавио „Службени гласник“ и она добила правну снагу.
„Данас, од момента од када је „Службени гласник“ објавио одлуку да је Џафери председник Парламента, то је правна одлука и Уставни суд може да оцењује уставност те одлуке. Исто би било и у случају да они на тај начин покушају да саставе владу“, каже Митовски.
Он сматра да су неоснована страховања да ће сутрашње евентуално увођење стечајног поступка над фирмом која штампа „Службени гласник“ онемогућити његово даље излажење, односно немогућност објављивања евентуалних нових одлука.
„Не постоји могућност да ’Службени гласник‘ не буде одштампан. У случају увођења стечајног поступка над кућом која га штампа или било ког проблема са штампаријом држава је дужна да нађе решење и одштампа тај гласник. Ниједна одлука, закон, акт који се донесе у држави не може да буде правоснажан ако се не одштампа у ’Службеном гласнику‘. Зато је он виталан за функционисање државе и не постоји могућност да се он не одштампа“, истиче Митовски за Спутњик.
