Сва ова питања стајаће на столу и владе која ће бити формирана после избора. С обзиром на тренутни рејтинг може се очекивати да у премијерску фотељу седне Рамуш Харадинај, али ни спекулације о Беџету Пацолију као будућем премијеру због, наводно, његових контаката са Русијом, нису далеко од истине.
За неповерење Влади Косова гласало је укупно 115 посланика, што значи да су за пад владе били и коалиционе партнери Исе Мустафе у досадашњој влади Демократске партије Косова Хашима Тачија, и посланици Српске листе.
Избори би, према Уставу Косова, требало да се распишу најкасније за 45 дана од распуштања владе, тако да би они могли да се одрже најраније 11, односно 18 јуна.
Седницу косовске скупштине, на којој је пала влада, обележила је оштра расправа у неколико наврата, на ивици ексцеса посланика бивших коалиционих партнера ПДК и ЛДК, који су се узајамно оптуживали за неуспехе, сада већ владе са епитетом — „бивша“.
Међународни представници, посебно Америка, који су колико јуче од Владе Косова захтевали да се по хитном поступку ратификује споразум о демаркацији границе између Црне Горе и Србије, још нису дали свој став о оваквом развоју догађаја на Косову, али се очекује да неће бити срећни због оваквог развоја догађаја. Посебно што ће обавеза о демаркацији границе вероватно морати да сачека јесен.
Суноврат владе у Приштини управо је и почео проблемом око демаркације, који траје још од 2015. године, када је опозиција предвођена „Самоопредељењем“ направила хаос јер је тврдила се на тај начин Црној Гори поклања осам хектара „косовске“ земље. Опозиција од тада практично скупштину држи у „опсади“ сузавцима и бојкотом рада парламента.
У дану који је иза нас, Иса Мустафа и Кадри Весељи, као и поједини посланици владајуће коалиције ЛДК-ПДК, у одвојеним састанцима у згради косовске скупштине разговарали су са америчким амбасадором и шефицом Канцеларије ЕУ Наталијом Апостоловом.
Избори на Косову су били очекивани и дуго најављивани, а сада је само остало да се одмере снаге на терену.
У Приштини се, први пут после дужег времена јасно прави разлика између грађанске опције коју предводи Иса Мустафа и опције које се подводе под „бивши припадници ОВК“.
Међутим, главни окршај очекује се између странака Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја, које су најјаче на Косову, с тим да тренутно малу предност има Харадинај јер је месецима био у жижи јавности због хапшења у Француској по српској потерници, а кога су после судске пресуде на Косову дочекали као националног хероја и мученика. Остаје нејасно како ће се овај догађај одразити на почетак рада Специјалног суда за ратне злочине припадника Ослободилачке војске Косова, који је основан под патронатом Европске уније, док су истраге спроведене на основу извештаја специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија, а који је требало да почне са радом у периоду у коме је, сада предвиђено, да се одрже избори.
