Ових дана је амерички државни секретар Рекс Тилерсон изјавио да Америка мења спољну политику, а одмах затим је уследила смена директора ФБИ Џејмса Комија.
Како заправо америчка спољна политика данас заиста изгледа? О тој теми разговарали смо у емисији „Свет са Спутњиком“ са историчарем Сашом Адамовићем и спољнополитичким аналитичарем Момчилом Пантелићем.
Адамовић сматра да је спољна политика Доналда Трампа пријатна промена у односу на оно што смо имали у протеклих 25 година. Како каже, Трампова победа уздрмала је до тада владајући светски поредак и нешто је заиста почело да се мења. По његовом мишљењу — на боље.
„Ми смо и сами на својој кожи осетили да смо више од две деценије живели под светским поретком који је и према нама као народу био прилично суров и неправедан. Трамп је у предизборној кампањи, поред агенде коју је имао за унутрашњу политику, иступио са неком врстом спољнополитичког програма где је тада обећао, између осталог, поправљање односа са Руском Федерацијом, као и то да се САД више неће мешати у унутрашње ствари других држава. Верујем да је та обећања почео да испуњава. Међутим, Америка је велика сила и итекако има интереса у другим деловима света и било би наивно очекивати да се преко ноћи све америчке војне ефективе повуку или врате на територију САД. Можда се то једног дана и деси, али за то би требало да се на глобалном плану десе заиста коперникански преокрети“, објашњава Адамовић.
Момчило Пантелић међутим не види да је Трампова политика довела до позитивне промене у односима у свету, напротив.
„Мислим да су Трампове новине заправо погоршале ситуацију. Главни принцип његове спољне, па и унутрашње политике је непредвидљивост. Обећао је да ће поправити односе са Русијом да бисмо данас са обе стране чули да их је заправо погоршао и да су они данас на још нижем нивоу него што су били раније. Говорио је такође да није превише заинтересован за Блиски исток, а онда је уследило бомбардовање Сирије због наводног хемијског напада, па онда ’мајка бомба‘ у Авганистану, кретање трупа према Северној Кореји, па изградња нуклеарног штита и тако даље. Мислим да је са Трампом свет ушао у једну још опаснију фазу од оне претходне, јер је свет ушао у фазу непредвидљивости где главни актери међусобно имају рекордно низак степен поверења.“
„У великим кризама попут сиријске или корејске, велике силе морају да сарађују и мислим да су сва та заоштравања односа у ствари јачање преговарачких позиција. До тих преговора мора да дође, јер, на пример, нема решења за Кореју без учешћа Кине, као и Америке и Русије када је реч о Сирији. Чудно је да две силе попут САД и Русије не могу да изађу на крај са терористичком организацијом попут ДАЕШ-а“, каже Пантелић.
Саша Адамовић сматра да Трамп није аматер у спољној политици. Проблем је, каже, у томе што су Американци својевремено, после колапса СССР-а, прогласили крај историје и по тим теоријама требало би да живимо у једном постмодерном либералном рају вечног мира, задовољства и среће.
„Међутим, ми заправо данас живимо у деветнаестом веку, јер је поново на делу игра великих сила. Трамп је своју спољну политику правио заједно са генералом Матисом за кога је највећи непријатељ Америке политички ислам, и одатле заправо тај негативан однос према Ирану и према споразуму који је са Ираном направио Обама. Са друге стране, Трамп у Русији види пријатеља и савезника у борби против тог политичког ислама, јер би потенцијално на руској територији могао да се нађе заиста велики број потенцијалних терориста и исламиста. Зато све ово што Трамп ради заправо представља покушај да на индиректан начин поправи односе са Русијом“, каже Адамовић.
Према речима Момчила Пантелића пожељан ток у светским односима је да се Руси и Американци најзад споразумеју и почну да предузимају неке акције које би биле како у њиховом интересу, тако и за добробит света. Тај период, међутим, нисмо имали већ дуже време.
„Жеља сваког државника је да има сређене односе са светом, поготово ако као велика сила има планове да управља бар добрим делом светских кретања. Међутим, то се не дешава, а мислим да је један од разлога у томе што су дуго грађене политике засноване на томе да једна другу ометају, уместо да буду кооперанти. Реч је о томе да су у првом плану интереси који измичу усклађивању, попут нафте на Блиском истоку, која је стални погон за сваку врсту конфликта. Ми имамо свет у којем није више могуће владати са једног места и то нико више не пориче, али питање је како из униполарног прећи у мултиполарни свет? То је једна озбиљна транзиција која подразумева дуже потресе на разним странама, где год се укаже повод“, објашњава Пантелић.
На питање да ли Доналд Трамп руши амерички систем, Пантелић каже да се тај систем мења спорије него што је нови амерички председник обећавао.
„Оно што је у спољној политици битно променио је изразито повећање улагања у војску, док је са друге стране смањио издатке за дипломатију, међународну помоћ и хуманитарне акције. Америка је у транзицији и тешко јој је да се прилагоди томе да се свет који је она обликовала сада враћа и обликује њу. Примера ради, Кина, на чији су развој и улазак у светске послове битно утицале САД, сада се показала као велики ривал Америци. Дакле, Америка је у ситуацији да мора да тражи себе“, каже Пантелић.
Трамп упориште за своју спољну политику не може да тражи у актуелном Стејт департменту, каже Адамовић, као својевремено и Никсон. Тада је, подсећа, Никсон за саветника за спољну политику ангажовао Хенрија Кисинџера.
„Вероватно Доналд Трамп покушава нешто слично и видим да америчка штампа већ на ту тему прави поређење између Трампа и Никсона. Иако је Кисинџер на почетку навијао за Хилари Клинтон, спреман је да сарађује и са Трампом, а треба имати на уму да је он изванредан посредник за Русију, јер је дугогодишњи пријатељ Владимира Путина“, истиче Адамовић.
