Приметно је да се амерички председник Доналд Трамп у последње време труди да постане политичар, а у том науму му помаже Доналд Трамп бизнисмен тако што за послове које недовољно добро зна, ангажује професионалце.
Дипломатија к‘о вино — старије боље
Зато је само непажљиве посматраче могао да изненади сусрет шефа Беле куће са Хенријем Кисинџером непосредно после сусрета са руским министром спољних послова Сергејом Лавровом.
Чак и да Кисинџер у светској дипломатији не представља оно што деценијама представља, његови савети су драгоцени барем због година које је накупио.
Није тај сусрет Трампа и бившег америчког државног секретара први, а Кисинџерови сусрети и узајамно поштовање са председником Русије Владимиром Путином тек нису новост.
Каква је улога Хенрија Кисинџера у односима нове америчке администрације и Кремља или каква она може да буде, питање је које се намеће ако знамо све чињенице које смо претходно навели.
„Није тајна да Трамп и Путин имају нешто заједничко, а то је просто обожавање Хенрија Кисинџера и изразито поштовање које гаје према њему. Није тајна и да Хенри Кисинџер верује да Барак Обама није баш на најбољи начин обављао свој посао, поготову у домену спољне политике“, констатује за Спутњик Стеван Недељковић, асистент на Факултету политичких наука.
Кисинџеров предлог о четири тачке решења спора у Украјини, додаје Недељковић, и у овом тренутку делује као најбоље решење, али оно није прихваћено.
„Чак постоје неке индиције да је Кисинџер крајем 2016. саветовао Трампа да би требало да прихвати Крим као реалност. Заправо, да би то било једно од решења украјинског сукоба“, наводи Недељковић.
Држати и Пекинг близу
Сусрет Трампа и Кисинџера је Александру Митићу из Центра за стратешке алтернативе занимљив са два аспекта.
С обзиром на добре односе Кисинџера са Москвом, Митић сугерише да би тај сусрет могао да буде интерпретиран и као порука Трампа Путину да је Вашингтон заинтересован за учвршћивање канала којим би вратили поверење између САД и Русије након периода од три месеца током којег је то поверење изненађујуће брзим темпом било деградирано.
С друге стране, тумачи даље Митић, сусрет Трампа са Кисинџером би могао да буде стављен и у шири историјски контекст Кисинџерове улоге у балансирању између Вашингтона, Москве и Пекинга из времена кад је Кисинџер био саветник за националну безбедност у администрацији Ричарда Никсона.
„Наравно, данас живимо у 2017, а не у 1971, и односи између водећих светских сила су другачији, али је и даље, пре свега Вашингтону, потребно да пажљиво балансира у овом троуглу како би избегао удруживање Москве и Пекинга директно против својих интереса“, истиче Митић за Спутњик.
У том контексту би, подвлачи Митић, Кисинџер са својим одличним везама, како у Москви, тако и у Пекингу, могао да буде од користи Трампу.
Ресет, па стабилност
Сигурно није случајност, наглашава Стеван Недељковић, то што је Трамп одмах након састанка са Лавровом примио Кисинџера.
Идеја еквилибријума на тлу Европе, коју предлаже Кисинџер, односно ресет односа са Руском Федерацијом уз повећање улоге НАТО-а, али на начин који не обуздава и не ограничава Русију, према Недељковићевом мишљењу је и политика за коју се залаже Трамп.
„Заправо, интерес Доналда Трампа је стабилност у Европи како би могао да се посвети решавању горућих проблема у другим деловима света, а поготову на Блиском истоку где делује да у овом тренутку ништа не може да уради без добре и темељне сарадње са Руском Федерацијом“, напомиње Недељковић.
