Последњи избори у ЕУ, закључно са француским председничким изборима, били су најнеизвеснији у последњих неколико деценија. Снаге које су довеле у питање основне постулате на којима почива ЕУ у фото-финишу су изгубили изборе у Холандији, Аустрији и Француској.
И док евроскептици представљају широк дијапазон левих и десних странака без значајне фигуре која би их представљала на ширем, наддржавном нивоу (Марин ле Пен је само парадигма, али не и фигура која их окупља на интернационалном нивоу), евроентузијасти имају Ангелу Меркел.
Немачка канцеларка је за нешто више од деценије, колико се налази на том месту, постала спиритус мовенс и најутицајнија личност европске политике, а Немачка је постала доминантна сила ЕУ.
Трон апсолутног господара ситуације у ЕУ (а и шире, ако узмемо у обзир утицај који има на кандидате за чланство у ЕУ) могао је да буде уздрман да су у некој од европских земаља, поготово у Француској, победиле снаге које не доводе у питање само начела на којима ЕУ почива, већ и само њено постојање.
Круна не спада са Ангелине главе
Међутим, исходи избора у Француској, Холандији и Аустрији иду наруку већ постојећој чињеници да Немачка води главну реч у ЕУ, каже професор Факултета политичких наука Слободан Самарџић.
„Никаквих квалитативних промена нема. Немачка је преузела антикризну политику већ 2011/12, и управо по њеном концепту она се и спроводи. С обзиром да су избори, због којих су проевропске снаге у ЕУ стрепеле, прошли повољно за њих, то је само ветар у леђа да се та политика даље спроводи онако како су они замислили и како воде или, у најмању руку, координирају политику изласка из кризе“, каже Самарџић.
Аналитичар Института за европске студије Милан Игрутиновић наглашава да је Ангела Меркел, како каже, чврсто на свом месту, не толико због стања у ЕУ колико због односа моћи у самој Немачкој. Њена Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) и даље се добро котира, каже Игрутиновић.
„Она је имала успешне изборе у неколико покрајина у задњих неколико месеци. Немачку очекују општи избори у септембру и биће занимљиво шта ће се дешавати, али како ствари сада стоје, како показују трендови, ЦДУ би требало да оствари победу и вероватно да формира владу, односно да Ангела Меркел настави свој мандат“, каже Игрутиновић.
Тако ће њена позиција у Немачкој највероватније остати непромењена, а с обзиром да Ле Пенова у Француској, Вилдерс у Холандији и Хофер у Аустрији нису победили на изборима, што би, према Игрутиновићевим речима реметило постојеће односе у Европи, поредак у коме је Немачка доминантна европска сила остаје и даље.
Кључ су избори у Немачкој
Да немачки општи избори, који су заказани за 24. септембар, највероватније неће угрозити доминантан положај Ангеле Меркел у Европи, потврђује и дописник „Политике“ из Берлина Ненад Радичевић.
Њен главни противкандидат, социјалдемократа и бивши председник Европског парламента Мартин Шулц, успео је да подигне рејтинг своје странке, ситуација се лагано преокреће у корист Ангеле Меркел. Уколико демохришћани победе на изборима у најмногољуднијој покрајини, Северној Рајни-Вестфалији, велика је вероватноћа да ће Ангела Меркел остати на власти, било у великој коалицији (демохришћани–социјалдемократе), било у коалицији са неком другом странком, каже он.
„Она би и даље остала јака у европским оквирима, што због економске јачине Немачке, што због њеног имиџа. Њујорк тајмс ју је прозвао лидерком слободног света, после избора Доналда Трампа за председника Америке. Она, очигледно у очима многих Европљана, односно европских елита, представља управо то и од ње се то очекује. И настојаће да тај имиџ искористи“, каже Радичевић.
Макрон — мали од Немачке или председник Француске
Положај Ангеле Меркел после избора у европским земљама сасвим сигурно је утврђен, наставља Радичевић, јер избегнут је, како каже, немачки најцрњи сценарио. Највећа опасност за Немачку, што се тиче избора у Француској, био је да у други круг председничких избора уђу кандидати крајње левице и крајње деснице, Жан-Лик Меланшон и Марин ле Пен.
Већ када је у други круг ушла само Марин ле Пен, у Берлину су одахнули, будући да се очекивала победа Макрона, каже он.
„Победа Макрона у Берлину се сагледава као победа неолибералног политичара који је рад да реформише Француску на начин на који је некада реформисана Немачка, пре свега тржиште рада и сви они проблеми око којих се Немачка и Француска иначе не слажу. У том смислу Ангела Меркел се стабилизовала. Ситуација је сада лакша. Избегнуто је гурање ЕУ у амбис“, каже Радичевић.
Француском ће владати жена, рекла је пред изборе Марин ле Пен: „Или ја или госпођа Меркел“. То је делимично тачно, каже Радичевић, јер до сада нису све Макронове изјаве биле по вољи немачке канцеларке.
У окружењу Ангеле Меркел, нарочито у круговима окупљеним око немачког министра финансија Волфганга Шојблеа, негативно гледају на Макронове најаве о брзој реформи еврозоне и брзом оснивању европског монетарног фонда који би спасавао посрнуле европске економије.
„То се немачким демохришћанима не допада, тако да ће у том смислу сигурно настојати да утичу на то да до тога не дође. Могуће да ће утицај Ангеле Меркел бити велики, али нисам сигуран да ће она у потпуности владати дешавањима у Француској“, каже Радичевић и подсећа да је бивши француски председник Франсоа Оланд свој мандат започео супротстављајући се немачкој политици, а касније је покушао да реформише Француску по угледу на Немачку.
Оландове реформе довеле су до великог отпора Оланду у Француској, каже Радичевић.
Велико је питање, закључује Радичевић, да ли ће Макрон успети да реализује неки од планова који су по вољи немачке канцеларке.
